Кошава помогла да Београђани мало продишу

Др Андреј Шоштарић је у емисији Првог програма Радио Београда "Магазин на Првом" навео да ГЗЈЗ у Београду врши мониторниг квалитета ваздуха са 25 мерних аутоматских станица које на часовном нивоу дају податке који се ажурирају.

Указао је да постоји пет категорија индекса квалитета ваздуха - одличан, добар, прихватљив, загађен и јако загађен.

Шоштарић је нагласио да су Уредбом о мониторингу и захтевима квалитета ваздуха јасно дефинисане граничне вредности за сваку загађујућу материју.

Наша Уредба је, како је рекао, иста као и Уредба која се примењује у ЕУ, а идентичне су и граничне вредности и методе за мерење квалитета ваздуха.

Законом су одређене граничне врадности степена квалитета ваздуха - то су прихватљиве концентрације загађујућих материја у ваздуху, које не остављају последице по здравље становништва - произилазе из епидемиоплошких студија и могу бити сатне, дневне и годишње, прецизира Шоштарић.

Основни параметри који се мере 

Истакао је да се оцена квалитета ваздуха врши на годишњем нивоу, а да мерења - која на дневном нивоу спроводи ГЗЈЗ, дају информације о тренутном квалитету ваздуха.

Основни параметри који се мере ради процене тренутног квалитета ваздуха, у градској средини, су сумпор диоксид, азотни оксиди, угљен моноксид, приземни озон и суспендоване честице, каже др Андреј Шоштарић и констатује да је честично загађење - то је условно речено фина прашина која лебди у ваздуху, највећи проблем загађења ваздуха у Београду.

Он је појаснио да честице воде порекло од некомплетног сагоревања фосилног горива, и да су основи извори загађења саобраћај и, током грејне сезоне, лош квалитет чврстих и осталих горива која се користе за ложење.

Шоштарић не спори да у Београду постоји проблем загађења ваздуха, али и истиче да су она епизодна.

Наглашава и да Београд, генерално гледано, није у врху градова који имају неквалитетан ваздух, односно да је врло често међу градовина који су - по квалитету ваздуха, добро рангирани.

Нечист ваздух изазива здравствене тегобе 

Нечист ваздух изазива бројне здравствене тегобе, а кашаљ, отежано дисање, надражујући ефекат, ... сигнали су реакције организма на нечист ваздух, напоменула је др Весна Слепчевић из ГЗЈЗ.

Додала је да су пецкање, сузење очију, кијање, кашаљ - одбрамбене рекације организма на загађујуће материје у ваздуху.

У периоду загађености ваздуха лекарима се јављају пацијенти са хроничним обољењима - пре свега респираторним и кардиоваскуларним тегобама, али и проблемима са централним и периферним нервним системом, лимфним органима, потврдила је др Слепчевић и указала да штетне материје у ваздуху могу бити токсичне, канцерогене, мутагене, тератогене, односно да је читав организам на удару загађујућих материја које чине ваздух неквалиетним.

Када је о превенецији реч, др Слепчевић каже да се на основу квалитета ваздуха дају препоруке, а оне зависе од степена загађујућих материја и њихове концентрације, као и општег здравственог стања организма. Упозорава и да су хронични болесници остељивији.

Она прецизира и да заштитне маске пружају одређени степен заштите, али не и максимални, јер могу да задрже крупније честице, али не и гасове и пару.