У Србији 0,01 одсто електричних аутомобила, како повећати њихов број

У претходних седам година у Србију је увезено 601 чисто електро возило - половно. Само у претходној регистровано је 113 електричних возила - 71 путничко, 41 - лако комерцијално. И то је за трећину више него у 2020. - пораст је очигледан, али ипак недовољан.

"Имајући у виду информације које добијамо од колега из Европе који се баве електрификацијом возног парка, дакле, и они се сусрећу са истим проблемима, везаним за инфраструктуру, постављањем и бројем самих пуњача. Субвенцијом не бежимо много када је у питању цифра коју држава одваја за електрично возило и куповину нових возила. Водеће земље имају шест, седам хиљада, а ми дајемо пет хиљада субвенција за куповину", наводи Зорана Ђорић са портала vozimnastruju.rs.

Из министарства заштите животне средине наводе да су сва овогодишња средства за субвенционисање, утрошена, и да су због великог интересовања била увећана у односу на годину пре.

"Тражња је увелико премашила планираних 150 милиона динара, па је ресорно министарство одвојило додатна средства из буџета како би подржало куповину електричних и хибридних возила. Укупан број субвенционисаних возила у овој години је 625", наводи се у саопштењу Министарства заштите животне средине.

Поред субвенција, европски возачи е-аутомобила имају бесплатан паркинг, умањени порез и еко-таксе, бесплатно коришћење пуњача.

"Оно о чему ми размишљамо, а то је да цена путарине за електричне аутомобиле буде нижа, као што ћемо кроз измене закона о планирању и изградњи на које се такође чека, обавезати све инвеститоре да убудуће свако треће паркинг место у гаражама буде прилагођено за пуњење електричних аутомобила", наводи Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Локалне самоуправе наредне године требало би почну постављање пуњача на локалним путевима. Циљ - безбеднија вожња и чистија животна средина.

"Управо прелазак на зелену енергију и коришћење електричних аутомобила јесте један од начина за смањење загађености животне средине. Посебно могућност коришћења софтвера који препознају знакове који препознају препреке на путу, који препознају пешаке, значајно ће допринети унапређењу безбедности свих учесника у саобраћају, а првенствено возача и њима ће омогућити лакшу вожњу и безбеднију", напомиње Бранко Стаматовић, директор Агенције за безбедност саобраћаја.

Ђорићева указује да статистике кажу да корисници електричних возила у приватном власништву у 80 одсто случајева користе лично своје кућне пуњаче или утичнице, јер и овај ауто може да се пуни на монофазну утичницу, не треба додатна опрема.

"Дакле ако узмемо да је цена од 30 до 120 динара по километру онда је лако израчунати колико ми направимо уштеду према томе колико прелазимо километара", додаје Ђорићева.

И док се чека 2024. када би Стелантис у Крагујевцу требало да почне производњу електричних аутомобила, на светском тржишту битку воде Американци, Кинези, Немци. Следеће године, према најави предсендика Турске, на путевима широм света биће и њихов електрични аутомобил ТОГГ.

"Када погледате по проценама европске уније, преко 70 одсто загађења долази са друмова и ефекат стаклене баште се највише прави због друмова, и зато између осталог у Европској унији инсистирају да до 2030. године дуплирају број километара колосека железничких пруга, пребацивање теретног саобраћаја на железнице и све више електричних аутомобила тако да је то нешто што ћемо ми пратити јер ми смо део Европе", истиче Весић.

У Србији тренутно има око 150 пуњача за електричне и хибридне аутомобиле, на ауто-путевима је инсталирано осам, а остали су на паркинзима тржних и туристичких центара, хотела, на бензинским пумпама.

Од 2.2 милиона регистрованих возила у нашој земљи 1.400 су хибридни, а 102 чисто електрична аутомобила. Очекује се да ће у Србији до 2040. бити око 300.000 електричних аутомобила.