Ратна одштета компликује односе Пољске, Израела и Немачке, да ли ће скуп у Прагу нешто променити

"Исправити последице нелегалног конфисковања имовине Јевреја и присилних продаја које су пратиле нацистички прогон недужних људи", извод из Терезинске декларације.

Највише жртава, али и највише власника отете имовине, током Другог светског рата било је у Пољској. Међутим, изменама закона, од прошле године, тамо је отежано враћање имовине Јеврејима, што је посебно разљутило Израел.

Баш у Израелу, уточиште је нашла једна од жртава Холокауста која је 1942, са породицом, послата најпре у логор у Терезину, а потом у Аушвиц.

"Добро је да се обележи холокауст, многи људи у свету за њега нису чули. Овакве конференције су зато важне - да што више и младих сазна шта се догодило", рекла је Дита Краус, жртва Холокауста.

Kолико су државе одмакле скоро деценију и по од потписивања Терезинске декларације, сумирају представници 47 земаља.

"Овде смо и да констатујемо да ствари не стоје добро. Истраживање из 2020. Показује да скоро две трећине младих, не зна да је током холокауста страдало шест милиона Јевреја, и да је њихова имовина одузета", рекла је Мирав Коен, министарка социјалне једнакости Израела.

"Реституцију преживели и даље траже. Али, не само због имовине као такве већ и због потомака којима је важно и да се нацистички злочини не забораве. Реституција и компензација имовине су за њих, глас њихових предака", навео је Ентони Блинкен, државни секретар САД.

У Србији се већ шест година, на основу Закона о отклањању последица Холокауста, враћа имовина јеврејским општинама, чак и у случају када нема живих наследника.

"Још 2006. пре Терезинске декларације, Србија је Законом о реституцији црквене имовине омогућила потпуно обештећење јеврејских заједница, за имовину која је пре рата припадала њима. Након потписивања Терезинске декларације, Србија се може похвалити да је прва 2016. донела Закон који спроводи договорено у Терезину - враћа имовину. Само неки објекти, кафана Kаленић, биоскоп Рекс на Дорћолу", навео је Миле Антић из Мреже за реституцију.

Један од најважнијих циљева свих земаља потписница Терезинске декларације јесте истинска реституција, односно памћење. Не дозоволити репризу злочина над људима, а онда и над њиховом имовином.