Како решити проблем оронулих фасада, а да не плате све станари

Старије зграде, као оне са којих је отпала фасада у центру Београда, често имају проблем да утврде ко је заправо дужан да води рачуна о њима. Неретко су под заштитом државе, као појединачни споменици културе или у оквиру просторно културно-историјске целине.

Уз то - неки станови у њима су, кроз реституцију, враћени старим власницима, имају заштићене станаре, делимично су власништво правних лица, или задужбине. Све то додатно компликује одржавање, али и рад Управника зграде.

"Потребно је да се сви власници станова договоре, и да редовно издвајају новац за инвестиционо одржавање. Минимално, одлуком Скупштине града, за зграде старије од 30 година, може да се издваја 11 динара по квадратном метру стана, што је просечно око 550 динара по стану, месечно, што опет, није довољно кад је реч о инвестиционим радовима, попут санирања фасаде које може да кошта од 15 до 50 хиљада евра", рекао је за Радио Београд 1 Љубиша Бановачки из Удружења професионалних управника.

Инвестиционо одржавање, осим фасаде, обухвата, и одржавање свих заједничких делова зграде: од улазних врата и лифтова до крова. Текуће одржавање, на које су се станари у протеклих пет година, од како је Закон о одржавању стамбених зграда у примени, углавном навикли, додаје Бановачки, подразумева чишћење и ситне поправке у зградама.

Уз све то, препорука је и да се део новца издваја за осигурање - зграде, станара и трећих лица.

"У случајевима као што је овај, или рецимо падање леденица, повреде због неисправног лифта, па и поплава, земљотреса, пожара – сваког повређивања грађана у тим ситуацијама, одговорна је стамбена заједница и сви власници станова. Често, чак ни ти заједнички делови нису осигурани, а код падања леденица, рецимо, било је ситуација да су стамбене заједнице морале да плате одштету и до висине половине вредности кола. Управник зграде је тај који је у обавези да направи план одржавања и инвестиционих радова, па и осигурања зграде, а станари су ти који одлучују. Осигурањем могу бити обухваћени заједнички делови зграде, станари, као и трећа лица, чиме се обезбеђује да део одштете плати осигурање. У супротном, сав трошак је на станарима", нагласио је Бановачки.

Субвенције за реновирање фасада 

Ранијих година, град је давао и до 70 одсто средстава за реновирање фасаде - што зграде углавном нису искористиле. По новом Закону, све финансирање је спало на власнике станова.

Помоћ, међутим, може да се оствари кроз појединачне пројекте. Министарство рударства и енергетике је, у целој Србији, расписало конкурс за субвенционисање радова на повећању енергетске ефикасности. Стамбене заједнице су могле да аплицирају и за санацију фасаде, а има назнака да ће та средства следеће године бити нешто већа.

Неке општине у Београду и сада имају отворене конкурсе - Стари град, на пример, даје субвенције стамбеним заједницама до 300.000 динара.

"Уколико нека зграда има у инвестиционом фонду 100-150 хиљада динара, мада то делује мало, може се, уз кредите које су пословне банке најавиле за стамбене заједнице, субвенције локалне заједнице, неких министарстава или организација за европске интеграције, доћи до озбиљнијих сума којима могу да се изведу и велики инвестициони радови", рекао је Љубиша Бановачки, гостујући у емисији "Ухвати дан".

То је, истиче, посебно важно за велике стамбене зграде, попут оних на Новом Београду, где многи солитери имају велики број станара, али и велике проблеме са бетонским фасадама.

"Сам изглед зграде је, наравно важан, али сви ови радови којима се одржава и унапредјује квалитет становања у некој згради, води и ка добијању енергетског пасоша, који ће опет, у неком следећем периоду, бити пут да се смање трошкови грејања, што, на дуже стазе, обезбеђује и поврат новца, и угодније становање", закључио је Бановачки.

Стамбене заједнице у мањим градовима

Исти прописи, као у Београду, важе и за све стамбене зајединице у другим градовима. У Новом Саду, где је први сарадник за велике послове стамбених заједница, Јавно комунално предузеће „Стан", мање је проблема са старим зградама и фасадама на њима, али и даље много улажу у подизање свести - и грађана и управника зграда.

Како је рекла Александра Ђорђевић, руководилац Службе за односе са стамбеним заједницама, ово јавно предузеће ради на обнови старијих зграда, наспрам расположивих средстава, мада их нема у знатном броју.

Углавном су окренути пружању логистичке, аналитичке и сваке друге помоћи Управницима зграда и станарима. Како каже Ђорђевић - и даље има непознаница и несигурности, нарочито кад су управници зграда млади и недовољно упућени у прописе и проблема са станарима који тешко прихватају да је цела зграда, а не само стан у ком живе, њихова брига.

У Нишу, у ком је пре око месец дана покренута акција града да субвенционише инвестиционе радове на зградама, нема још никаквих података о реализацији.

У многим мањим местима по Србији, пре проблема са санацијом фасада и инвестиционим улагањима у стамбене зграде појавио се проблем мањка професионалних управника.

Да би се бавили овим послом, заинтересовани морају најпре да стекну лиценцу, што изискује озбиљна финансијска средства, потом да отворе и региструју фирму, а онда и уредно плаћају све порезе и доприносе. Тамо где је мањи број стамбених заједница - то је тешко оствариво.