Возила се у тешким удесима често преполове, али не због брзине - шта је узрок

Саобраћајне несреће се свакодневно догађају, а само првог дана новембра до 16 часова у Београду смо их избројали 64, од којих су четири с елементима кривичног дела, односно незгоде с повређенима, рекао је за РТС Милош Јовићевић. 

У односу на прошлу годину, Јовићевић наводи да се статистички долази до уједначеног броја несрећа.

"Можемо да кажемо да смо имали урађених увиђаја за око 12.000 саобраћајних незгода, од којих је било до 3.000 с повређеним лицима и 9.000 несрећа с материјалном штетом", истакао је официр саобраћајне полиције. 

Незгоде на Панчевачком мосту и у Улици Војислава Илића  

Јавност су, указује, посебно узнемириле несреће на Панчевачком мосту са три погинуле особе и у Улици Војислава Илића, где су две особе изгубиле живот, а ауто се преполовио.

Такве несреће, наглашава, захтевају и посебну анализу.

Милан Божовић каже да није први пут да се види преполовљено возило у саобраћајним несрећама.

"То нема везе са брзином у тренутку судара. Има везе с тим да ли је некада нешто рађено на том возилу, да ли је тај под варен, да ли је то возило склопљено од два возила. Када дође до судара, па се погоди отприлике по висини тог вара јер није урађен како треба, онда се преполови возило", објашњава Божовић.

Додаје да су биле такве саобраћајне несреће с погинулима. Десило се на Новом Београду да задњи део аутомобила остане уз бандеру са двоје путника на седишту с тешким телесним повредама, а да предњи део аутомобила оде педесетак метара даље.

Исте слике и у Младеновцу, Сопоту...

"Сваки пут када је било преполовљеног аутомобила, био је вар у питању", прецизирао је Божовић.

Наглашава и да се такво стање аутомобила не може видети на техничком прегледу, јер кад се све завари, среди и префарба, не може се знати да ли је том аутомобилу мењан кров или није.

То се може утврдити само ако вештаци мере дебљину боје.

Узроци незгода

Непажња возача, неприлагођена брзина, вожња под дејством алкохола и коришћење психоактивних супстанци и даље су најчешћи узроци саобраћајних незгода, упозорава Јовићевић.

Божовић посебно указује на учеснике у саобраћају који користе алкохол у комбинацији с психоактивним супстанцама. 

"Не смеју под психоактивним супстанцама да управљају моторним возилима, али они су негде склонији томе, јер сматрају да ће тако бити теже откривени", наводи Божовић.  

Најважније је, сматра Јовићевић, утицати на свест грађана, јер сви смо ми учесници у саобраћају на различите начине: и као возачи, и као путници, и као пешаци. 

"Ако као друштво утичете на децу од предшколског узраста, едукујете их константно шта треба радити, онда не бисмо имали овакве ситуације у саобраћају", оцењује он. 

И Божовић сматра да се мора кренути са саобраћајним васпитањем деце од малих ногу, од предшколских, школских установа и средњег образовања, тако да, када они дођу у ситуацију да полажу возачки испит, већ неколико година имају свест о томе.