Закон усвојен пре две године, а помака нема – да ли ће родитељи несталих беба дочекати правду

Младе мајке, прва трудноћа, смрт беба проглашавана викендом, углавном ноћу. Исти лекари, исте бабице и педијатријске сестре, матичари – бебе су нестајале по истом шаблону, тврде родитељи нестале деце. Сумње трају годинама, а одговора на питање где су њихова деца – нема.

Мирјана Новокмет из Београдске групе родитеља несталих беба каже да су деца нестајала од болнице до гробља.

"Не тражимо само кривично гоњење одређених лица, тражимо одговор где су наша деца. Да ли је кривично дело што нисмо своју децу преузели, идентификовали, сахранили или да не постоје калупи, да не постоје гробна места? Да ли постоји у нашем систему уопште и жеља и политичка воља да се реши тај проблем?", пита Мирјана Новокмет.

Како каже, документација о случајевима несталих беба нестајала је у поплавама и пожарима или су је појели мишеви, каже. Како време пролази, бледи и сећање сведока.

"Исти сведоци су људи које смо означили као потенцијалне извршиоце кривичног дела противправног одузимања деце. Једна докторка је рекла да дете није завршило на гробљу него су га кремирали у кругу клинике, Међутим, за 20 година нисмо могли да нађемо то место, која је то зграда, где је био тај крематоријум", наглашава Никола Шегрт.

Судија Вишег суда у Београду Марина Бркић истиче да је један лекар рекао да су то просторије које је заобилазио. "Каже да су чак имали и одређена имена за људе који су радили у тим просторијама једне од клиника у Београду и да су се у приземљу те клинике налазиле просторије где су тела беба третирана као медицински отпад и спаљивана."

Губитак поверења у институције

Родитељи не прихватају одговор да су бебе кремиране и не верују институцијама.

Бркићева напомиње да је прво правило да не сумњате у институције.

"Уколико постоји нека сумња, онда то указујете суду, а суд даље има механизме. У својим предметима и саслушањима матичари су објашњавали методологију, упис, рад, зашто је стављено погрешно име оца, датум... да ли је био немар државе у вођењу евиденције, постоје механизми", додаје судија Вишег суда.

Писани документ, каже, није довољан доказ да је дете преминуло. По налогу суда на Медицинском факултету у Београду више пута је рађена ДНК анализа архивског генетског материјала.

Шеф ДНК лабораторије Института за судску медицину Медицинског факултета у Београду, Оливер Стојковић, каже да у је тридесетак одсто случајева биолошки материјал, који се пакује у парафинске блокове, због претходне обраде ради патохистолошких анализа повремено оштећен до мере која онемогућава генетичке анализе.

Родитељи траже паралелну ДНК анализу и упоређивање налаза. До сада је решен само један случај нестале бебе, и то када је дете због сумње у своје генетско порекло затражило ДНК анализу и пронашло биолошке родитеље преко једног од родитељских удружења.