Судови затрпани масовним тужбама - ко добија, а ко је све на губитку

Судови у Србији су затрпани масовним тужбама. Углавном се туже органи јавне управе, комунална предузећа, трговци, банке... Грађани улазе у дуготрајне и неизвесне поступке, а трошкови адвоката, вештачења, често превазилазе износ спора. Тако, због масовних тужби трпе и судови и грађани.

У овом тренутку, према процени Удружења банка у судовима се против банака води око 250.000 спорова. Тужиоца, углавном грађана, је између 50.000 и 80.000. Уз масовност тужби проблем је и неуједначеност судске праксе па је тако спор по идентичном тужбеном захтеву у Суботици окончан на првом рочишту док у Шапцу још траје.

"Та неуједначена судста пракса додатни је велики проблем оваквих масовних парница и она последично доводи до тога да се смањује поверење грађана у правосуђе а то додатно отежава и рад адвокатуре. Друга ствар то онемогућава ефикасно поступање судова", каже Снежана Марјановић, судија Вишег суда и члан Форума судија Србије.

У Центру за европске политике сматрају да ће нова Влада наставити да ради на изменама и допунама Закона о парничком поступку а у томе нам могу користити искуства Немачке и Француске које су колективном тужбом најпре заштитиле права потрошача, а затим су тај инструмент постепено уводиле у антимонополске законе, еколошку заштиту и друге области.

"Године 2020. је донета посебна директива која предвиђа сада већ обавезу увођења колективне правне заштите за све земље ЕУ. На тај начин, ово питање је негде и саставни део наших обавеза правне хармонизације. Значи у једном моменту ћемо ми бити обавезни и дужни да свакако имплементирамо та решења", објашњава Душан Протић, програмски менаџер ЦЕП-а.

За разлику од масовних тужби, колективну тужбу подноси организација. Након одлуке суда, она се јавно објављује. Сви који сматрају да су им по том основу оштећени могу да се обрате суду и по аутоматизму, одлуци већ донетој по тужбеном захтеву организације, остваре своја права. Код нас је избацивањем одредби из парничног поступка понуђена алтернатива кроз управно-правну заштиту.

"Шта значи управно-правна заштита? Немате право на накнаду штете, са управном заштитом можете само да наредите трговцу да престане, да му буде наређено да то штетно понашање престане да ради, а он каже нећу часна реч", поручује Јован Ристић, Удружење "Ефектива".

Масовне тужбе се поново наговештавају због одлуке о одлагању почетка грејне сезоне.

"Више је то медијски, неко је то из личног интереса, ја сам то нагласио, могу да ми замере и та група адвоката који јуре масовке и те потрошачке организације које је на тако нешто позвала", наглашава Горан Паповић, председник Националне организације потрошача.

У свету се 90 одсто колективних тужби заврши поравњањем.