Београдски урбанистички чвор, станари и виле у "канџама" инвеститора

Од урушавања објеката у Дубљанској улици прошло је 14 година. Од рушења у Видовданској нешто више од годину дана. Разлози су исти - инвеститори нису прописно обезбедили темељне јаме, што је изазвало урушавање објеката на суседним плацевима.

И ту престају сличности јер, оне који су живели у Видовданској, Град је збринуо, док не буде саграђена нова зграда. Станири из ове улице нису желели пред камере, али су нам рекли да су задовољни јер ће добити нове станове.

Станари у Дубљанској, нажалост, и после 14 година не назиру крај проблема јер судски поступак никако да се оконча. Ни пресуда суда у Стразбуру, да им због тога што суђење није завршено, Град исплати по три и по хиљаде евра, није убрзала поступак.

Неки од оштећених су у међувремену преминули, неки отишли да живе на селу, а породица Чулић већ 12 година плаћа кирију јер им је инспекција забранила да бораве у оштећеном објекту.

"Ми смо подстанари који сами сносимо трошкове што нам тешко пада, пошто је људима у Видовданској одмах обезбеђен смештај, а десило се исто што и овде. Овде се нико не појављује. Не знамо да ли инвеститор или Глад нешто планира, а ако се овако настави у опасности је и још зграда", каже Нивес Чулић. 

Темељна јама је само затрпана, није санирана, тако да се нагиње и четвороспратница поред, кажу станари који су се обратили и новом градоначелнику.

Последњи одговор од грађевинске инспекције добили су у јулу, у коме се наводи да, с обзиром на то да се радови не изводе већ дуже и да се ситуација на терену није променила, инспектор нема чињенични и правни основ за налагање других мера.

"Нажалост ми смо такав одговор добили 2008. године од грађевинског инспектора, два месеца после одговора дошло је до урушавања, да би се у кривичном поступку тврдило да инспектор није ни излазио на лице места", каже Чулићева. 

Станари су нудили Граду вансудску нагодбу, али то није прихваћено. За надлежне је најједноставније да сачекају судску пресуду.

Онима који деценију и по живе ван својих домова, без средстава да саграде или купе други, то је права вечност, поготово што нико не може ни да претпостави када ће се судски спор завршити.

Како је Град реаговао

Градски урбаниста Марко Стојчић каже да је разлика између првог и другог случаја што је у другом Град одмах реаговао.

"Град, односно држава у овом случају нема никакве обавезе, већ је добра воља, односно одговорност управљања градом да прискочите својим грађанима у помоћ и да дођете до неког решења, као што је и у случају Видовданске Град одмах прискочио у помоћ и проблем је решен", навео је Стојчић.

Коментаришући, Дубљанску, каже да Град тада није реаговао, то је отишло у судски поступак, још се није завршио.

"Ја сам истраживао, ипак постоји пресуда у којој инвеститор, који не знам да ли је изашао из затвора исплатио штету. Е сад не знам да ли се то десило. Тешко да ми сада после 14 година ретроактивно ускочимо у помоћ када је судски процес завршен", истакао је Стојчић.

Говорећи о томе да ли становници имају опрадван страх да ће уместо вила нићи зграде, Стојчић каже да је веома мало заштићено између 1960. и 1990. године, а онда до 2017. године имамо 27 година када ништа није заштићено.

"То је период када је важила претходна заштита, која подразумева да се граду, односно држави даје неки период да уради елаборате и заштити културно-историјске целине. То се није десило све до 2015. године. Нико није радио на томе две и по деценије. Морам да поменем моју колегиницу Оливеру Вучковић која је на челу Завода за заштиту споменика града која је како је ступила на то радно место кренула да ради све оно што није урађено деценијама пре ње", нагласио је.

Рушење заштићеног објекта је кривично дело 

Према његовим речима, ако се поруши нешто што је заштићено то је кривично дело, кривична одговорност.

У Тополској 19 поред детаљних прописа који је издао Завод за заштиту споменика инвеститор је преко ноћи уништио вилу.

"Све су то правни поступци који су у току. Сигуран сам да епилог неће бити позитиван по инвеститоре", рекао је.

Имајући број објеката који се трансформише, ово је мали проценат, каже и додаје да се то догађало и у Будимпешти и у Бечу и у Паризу.

Одговарајући на питање да ли је могуће да се због превелике изградње објеката може угрозити водоводна и канализациона мрежа, Стојчић каже да се то не догађа тамо где је планска изградња јер ако инспекција не утврди да је инфраструктура за водовод и канализацију објекат неће добити грађевинску дозволу.

На констатацију да се из тог разлога Београд потопи при већем пљуску, Стојчић објашњава да су кишна и фекална канализација два одвојена система и да је проблем што се клима променила.

Ако се говори о изливању фекалне канализације, каже да је у 99 одсто случајева крива нелегална градња.