Чекање пре чекаонице, како Добановчани стижу код лекара

На аутобуској станици у Добановцима неколико грађана чекало је аутобус на линији 603, који иде до Сурчина. 

За 45 минута, само један аутобус је отишао ка Сурчину, па је то за многе велики проблем када се мора код лекара. Иако имају своју амбуланту, саграђену пре 50 година, често иду у сурчински Дом здравља.

"Проблем је што је пре наш Дом здравља имао лабораторију, гинеколога, кардиолога, патронажну службу, све се то полако укида, остао је чак рад дечје амбуланте само у једној смени", каже Слободанка Видаковић из Добановаца.

Јован Николић је додао да су многи говорили - шта је Сурчин па то није далеко, можете и бициклом "Можемо, али ми који још можемо да идемо, а шта ће ови људи од 80, 85 година", напомиње Николић.

До скоро је педијатар у Добановце долазио двапут недељено. После протеста грађана прошле недеље, долази сваког радног дана, како прописује медицински правилник. С обзиром на то да Добановци имају око 8 хиљада становника, мештанима је нејасно како то да немају више лекара који раде у две смене, не само за децу, него и за одрасле. Према правилнку, домови здравља се оснивају ако општина има најмање 10 хиљада становника.

"Постоје домови здравља код нас који морају да покрију више од 100 хиљада корисника, зато ти домови здравља оснивају своје огранке, затим после њих оснивају се здравствене станице за места која имају барем 5000 становника и која су удаљена мање од 10 километара од дома здравља. Здравствена станица мора да има хитну помоћ, општу медицину, стоматологију и педијатра за школски и предшколски узраст", рекла је Др Јована Тодоровић, специјалиста социјалне медицине.

Према искуству, кажу стручњаци, медицинска служба може да се укине услед недостатка кадра или уколико не постоји довољан број корисника. У Општини Сурчин кажу да број запослених није њихова надлежност, већ Министарства здравља и да без њихове сагласности не могу да говоре пред камером. Покушали смо од ресорног министарства да добијемо сагласност и да сазнамо због чега је оваква ситуација у Добановцима. Иако смо имејлове са питањима послали 13, 20. и 21. октобра, одговор нисмо добили.

"Одлазак у Сурчин би нама много отежава ствари, да губимо време, новац, то су трошкови, има ту много болесних и старијих људи које неко мора да вози и они би своје додатне трошкове морали да улажу у то", каже Николић.

Здравствена установа у већини приградских насеља - мање двориште и објекат који више личи на стамбену кућу, па зато често и капацитети нису довољни. То у Добановцима и не замерају, само траже већи број медицинских служби па да ређе путују у Сурчин. Због тих 10-так километара, болесни, осим код лекара, морају да чекају и аутобус по пола сата.