Чиста вода из чесме многима недоступна – сваки трећи водовод у Србији неисправан

Војвођани имају највише проблема са водом. У Северном Банату је чак 98 одсто анализиране воде хемијски неисправно, садржи повишене концентрације гвожђа, амонијака, мангана, нитрата, нитрита. И у Средњем Банату слично.

"Просто је тло такво, арсен није дошао као последица загађења, него је ту присутан. Штедња воде, мере превенције, мере заштите, ми прво на томе не радимо, а то што нам је природа подарила такво какво јесте, да од тога направимо квалитетну воду у принципу можемо", каже Данијела Јапин из Високе техничке школе у Зрењанину.

Србија је заправо сиромашна водним ресурсима и све су видљивије последице климатских промена и суша.

"На сливовима, где имамо те приоритетне акумулације за водоснабдевање становништва, морамо да учинимо све да се елиминишу у максимално могућој мери сви извори загађења и да се поставе строга правила када је у питању заштита вода", наводи професор Шумарског факултета Ратко Ристић.

На канализационе системе прикључено је око 55 одсто становништва Србије. Уз канализацију, у реке се излива и загађена вода из индустрије.

"Први задатак на којем сам радио 1976. године је било постројење за третман отпадних вода града Београда. Ми данас још увек немамо постројење", указује Првослав Марјановић из Института за водопривреду "Јарослав Черни".

Директор тог института Дејан Дивац додаје да постоје десетине излива канализације у Саву и Дунав. "Сви то видимо, дођу људи пецају тамо", указује Дивац.

Свега 15 одсто отпадних вода у Србији се пречишћава. Иако 47 градова и општина имају постројења за пречишћавање отпадних вода, половина није у функцији.