Шта је кључна препорука Брисела у извештају о заштити животне средине

У области квалитета ваздуха, Србија има добар ниво усклађености са правним тековинама ЕУ, али треба да убрза примену прописа и да унапреди систем праћења квалитета ваздуха. Годишњи извештаји Агенције за заштиту животне средине треба да буду објављени благовремено. Усвајање индекса квалитета ваздуха ЕУ остаје кључна препорука.

Нина Цветковић из Београдске отворене школе издваја два кључна проблема у вези са квалитетом ваздуха.

"Један се односи на енергетско сиромаштво, односно на проблем загађења из индивидуалних ложишта, а други део ове приче се тиче загађења који долази из индустријског сектора", објашњава Цветковићева.

Како наглашава, једна од кључних препорука Европске комисије је решавање проблема загађења које долази из термоелектране "Костолац Б".

Иако Србија значајно повећава улагања у заштиту животне средине, недостаје транспарентност трошења тих средстава, посебно када су у питању уговори за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода, наводи се у извештају.

Један корак напред, два назад

Тања Петровић из Младих истраживача Србије, Коалиција 27 тврди да се све накнаде које се прикупе по основу животне средине не враћају животној средини за поправљање штете које су загађивачи учинили.

Сматра да евроинтеграције Србије треба схватити као јединствену шансу да поправимо стање животне средине као и квалитет сопственог живота.

"Трeнутно стање каже – ограничен напредак, један корак напред два назад", додаје Петровићева.

Неопходне су процене утицаја на животну средину пре издавања грађевинских дозвола и за све планове и пројекте наведене у Директиви о процени утицаја на животну средину. У Извештају се наводи и да је после еколошких протеста крајем прошле године Влада повукла дозволе за пројекат рудника литијума "Јадар".

Професорка еколошког права на Правном факултету Универзитета у Београду Мирјана Дреновак Ивановић каже да се у свом извештају Европска комисија осврће на конкретне случајеве:

"Прошле године је то био пројекат Јадар а ове године су фокусу и кинеске инвестиције али и додатно мишљење европске комисије у вези са Јадром.

Влада Србије би требало да води рачуна даље да у усвајању просторног плана посебне намене и да заправо спроводи стандарде који су дефинисани правилима о стратешкој процени утицаја на животну средину. Не издавати дозволе или чинити неке конкретне кораке пре пре тога", наводи професорка еколошког права.

Основана је Јединица за сузбијање еколошког криминала МУП-а Србије, али није напредовало усклађивање законодавства и кривичног права у области животне средине и спровођење Директиве о еколошком криминалу.

"Све оно што није у складу са стандардима и сагласно законима који представљају преношење директиве Европске уније није прихватљиво пре свега за Србију", подсећа Мирјана Дреновак Ивановић.

Србија би требало да се ригорозније позабави и загађењем река, заштитом птица, забрањеним средствима хватања и убијања дивљих животиња и мини-хидроелектранама, наводи се у извештају ЕК.