Колико су новинари безбедни и заштићени и на чију помоћ могу да рачунају

Европска комисија у најновијем извештају о Србији каже да случајеви претњи, застрашивања и насиља над новинарима и даље забрињавају. Заштитник грађана такође у свом последњем извештају указује да су новинари и медији често изложени вербалним нападима, и то често у јавном простору. Kако Ви видите ситуацију, које су то најчешће препреке у раду новинара и који су ваши подаци?

Добар дан, хвала на позиву. Kао што сте споменули стање јесте забрињавајуће и поред одређених помака које ми имамо када је у питању безбедност новинара, ипак је стање непромењено у последњих неколико година. Према нашој, НУНС-овој, бази података ми смо забележили шест физичких напада, 27 вербалних напада, осам напада и претњи имовини, као и 57 притисака. Не можемо сад да знамо да ли ће имати мање или више у односу на претходну годину, јер имамо такво искуство да само један догађај, као на пример једни протести, могу да утичу да скочи број. Поред тих претњи и физичких напада који су најозбиљнији напади на новинаре, ту су различите врсте притисака који и те како могу да угрозе њихову безбедност, као што је узнемиравање различите врсте, посебно преко интернета. Ту имамо етикетирање пре свега од стране јавних функционера, па чак и они на високим позицијама, као што смо имали у претходном Сазиву Народне скупштине велики број случајева где смо имали коришћење тог простора да се етикетирају новинари и тако доведу у неку опасност од неких других претњи, пре свега путем друштвених мрежа, што смо имали искуство у претходном периоду.

Заштитник грађана указује и на економске притиске, и на притиске тужбама против новинара и да се исцрпљују и финансијски и да се застрашују кроз те стратешке тужбе, и указује на њихов економски положај.

Управо тако, то су ти притисци други који не угрожавају њихову безбедност као такву, али свакако утичу на њихов рад. Имамо и неодговарање на питања новинара, недостављање информација, непозивање на догађаје од јавног интереса, као и друге врсте дискриминације. И ти лоши еконмоски услови рада доводе до тога да новинари буду подложнији тим притисцима.

Године 2017. формирана је Стална радна група за безбедност и заштиту новинара. То је заправо била обавеза Србије из Поглавља 23 у преговорима са Европском унијом. Kако функционише та Радна група, шта од ње новинари могу да добију, какву заштиту? Питам Вас то јер сте и сами свесни да задаци и активности Радне групе нису довољно видљиви чак ни међу новинарима?

Основана је у јануару 2017. године, чине је представници шест медијских и новирнарских удружења, представника Републичког јавног тужилаштва и МУП-а. Оно што може да се истакне као добар механизам који је успостављен јесте тај систем контакт тачака, контакт особа за пријављивање случајева и размену информација и на тај начин је доста олакшан начин да новинар пријави случај полицији и тужилаштву. Имамо контакт тачке у новинарским и медијским удружењима, имамо 115 у тужилаштвима, значи тужиоци су контакт тачке, и око 100 полицијских службеника широм Србије. Новинар може директно да се обрати контакт тачки. Може се наћи на сајту bezbedninovinari.rs и ми смо као удружење, претпостављам да су и друга удружења, слали свом чланству те спискове. Полиција и тужилаштво у тим ситуацијама морају хитно да реагују.

У раду Радне групе има и проблема. Kолико су полиција и тужилаштво спремни да заштите новинаре. Шта показују досадашњи резултати у њиховом раду кроз Сталну радну групу?

Имамо то хитно реаговање које је успотављено обавезним упутством и у полицији и тужиулаштвима у року од 24 до 48 сати. Kаква је даља ефикасност касније? Ту долазимо до тог проблема, и даље имамо јако велики број нерешених случајева и даље је велики број случајева у којима су непознати починиоци, велики број одбачаја кривичних пријава што нас доводи до тих проблема по питању тумачења претње у склопу кривичног дела Угрожавање сигурности где имамо неслагања, наше мишљење и мишљење тужилаштва. Новинари нису безбедни, они се не осећају безбедно, што је пре свега најбитније, док обављају свој посао, а то је последица свега тога што све инстиуције, не мислим само на полицију и тужилаштво, нису показале довољно воље и жеље да се стварно баве питањем безбедности новинара и да унапре то.

Често новинари добијају претње и телефонским путем и путем друштвених мрежа. Kако ту оцењујете рад надлежних?

Што се тиче друштвених мрежа можемо да приметимо да су друштвене мреже у последње време преплављене говором мржње и претњама и то је велики проблем, имамо поједничане случајеве који су брзо решени, међутим и даље представља проблем генерално нерешавање тих случајева. И с обзиром на озбиљност тих претњи, неопходно је да се то унапреди. Што се тиче телефонских путем, било је случајева наравно, углавном се нису решили, имамо неке ретке случајеве који су решени.