Тишма: Ако се деца не сукобе због клуба за који навијају лакше ће прихватити и другачију сексуалност

Пре него што уџбеници дођу пред ученике, стручњаци комисије Завода за унапређење образовања их прегледају и одобре. Међутим, после захтева Двери, из уџбеника из биологије за осми разред, избацује се део који говори о роду и полу и трансродности. Када са децом треба да разговарамо о сексуалности, роду, полу, којем узрасту шта приличи и колико треба да се ослањамо на школе када је реч о тим темама.

Школски психолог Бранка Тишма рекла је гостујући у Београдској хроници да од прве године праве разлику у половима и препознају мушко и женско.

"Деца до три године иако се препознају као дечак или девојчица, често знају о себи да говоре у трећем лицу, већ од треће године усвајају у говору, у идетинтету да су дечаци или девојчице", нагласила је Тишма.

Према њеним речима, треба са децом разговарати јер деца често постављају питања попут, зашто сам ја дечак, зашто сам ја девојчица, у чему је разлика...

"У скалду са узрастом треба им дати информације. Наравно не треба им давати претерано информација које не могу разумети, али не треба их ни поценити", објаснила је.

Напоменула је да пред полазак у школу деца играју игру улога, где су улоге некада подељене по полу, а некада по професијама, тако превазилазе страхове и сазнају различите ствари.

"Играју се доктора, фризерке, свих улога које виде у реалном животу и препознају и улоге деле без обзира на свој пол, то не говори о њиховом избору било које врсте, они се уче животу кроз игру. Ако девојчице глуме дечаке или обратно то је само игра и о томе не треба да бринемо", истакла је Тишма.

Додаје да у том периоду пред полазак у школу, деца воле да носе родитељску гардеробу или од старијих браће и сестара.

На постављено питање када треба да се говори о трансексуализму, Тишма каже да кколе нису опремљене ни програмима, ни кадровима да одговоре на свако питаље и разговарају са децом без предрасуда.

"Велике улоге играју разредне старешине у које деца имају поверења и постављају им питања. Добро је на разредним часовима када се започне тема, дискусија да се разговара и о томе. Добро је да у тим ситуацијама присуствују и психолози, да мало усмеравају разговор и да чују и шта деца мисле", истакла је.

Без поверења не вреди стручност 

Саветује да није битно наметати наше мишљење, него је битно шта они мисле, јер једино тако могу изградити своје мишљење о различитим стварима.

Тишма каже да ако су деца збуњена најбољи пут је да се посаветују са психологом, сем што и психолози треба да буду спремни за ту врсту отворености.

"Битно да деца имају поверења у психолога да он неће злоупотребити информације које ће добити од детета", рекла је психолог.

О хомосексуалности, трансорности родитељи говоре са својим предубеђењем.

Tишма појашњава да када је реч о овој теми, битно је да је од првог разреда, али и у вртићу ради на прихватању различитости, деца не реагују бурно ако ми не реагујемо, битно је да поштују прво себе, па онда и друге, да прихвате различитости и да их учимо дац свет није црно бели.

"Није све у програму, ствар је у односима, од учитеља, психолога, педагога, грађење поверења је битно. Ако немате поверење ученикака да дође да вам исприча шта га тишти не помаже стручност коју имате, а битно је укључити и родитеље", напоменула је Тишма.

Истиче да треба учити децу да не одбацују једни друге због различитости, ако деца прихвате и звездаше и партизановце у једном одељењу и да због тога не улазе у сукоб, онда ће и многе друге ствари да прихвате.