Кукуруз "осмак" – мањи принос, али цена и до шест пута виша на тржишту

Породица Мирилов из Бачког Градиша, већ неколико година развија производњу безглутенских производа. Потражња за финим кукурузним брашном, навела их је да на њиву врате кукуруз "осмак", али због близине и површине коју у Бечејском округу заузимају хибридни усеви, тражили су и пронашли кооперанте у Шумадији.

"'Oсмак' смо почели да сејемо у Војводини, па га чак и заштитили у Националном парку, у Бисерном острву, али су и тамо хибриди. Нисмо могли да га сакријемо. Место је идеално: нема хемије и вештачког ђубрива. Можда мање количине добијемо него у Војводини, али је квалитет на високом нивоу", прича Немања Мирилов из Бачког Градишта.

Сетва осмака мање кошта 

Занимљиво је да је шумадијски кооперант Панчевац. По струци је економиста, који је добро прорачунао да сетва старог "осмака" данас, далеко мање кошта од хибридног зрна кукуруза.

На дедовини га у селу Шутци већ три године узгаја на десетак хектара. Сушу је ове године врло добро поднео, на прагу је жетва.

"То је у просеку око тоне и по хектару, три до четири пута мање у односу на хибриде. Постиже, међутим, пет до шест пута већу цену на тржишту", објашава Милош Ђорђевић из села Шутци.

Шта надомести мањи принос 

Мањи принос, надомести нижа цена репроматеријала. Уместо вештачког, "осмак" се ђубри течним, природним ђубривом попут раствора коприве или гавеза.

И амброзија овде има своју улогу у исхрани земљишта, а уместо улагања у ново семе сваке године, сеје се старo: убирањем из средине клипа.

Понеко зрно Милош заложи и у оближњу банку семена "Мионички оквир живота". Уз кукуруз "осмак" у Србији, последњих година су умножене и све распрострањеније лесковачка и врањска дуња, јабуке колачара, будимка и шуматовка.

"Има још доста да се ради, до момента да можемо сви поједине старе сорте да пронађемо у продавници или на пијаци", каже Ивана Радовић из мионичког "Оквира живота".

Додаје да недостају аутохтоне сорте пшенице које Институт у Новом Саду негује и чува или грах пољак, који је култивисан на простору Балкана, али се изворно може наћи само у Требињу, где је и постао је бренд.

За сетву старих, аутохтоних сорти, више од новца потребно је стрпљење. Семена се из мионичке банке углавном добијају са условом да се у банку врати "позајмица" у виду семена од првог рода. А она најчешће знају да награде отпорна на хировиту климу данашњице и често, још хировитије тржиште.