До стана све теже – цене закупа дивљају, а у агенцијама за некретнине и више од 20 позива на сат

Пре шест месеци, менаџер у ИТ сектору Павел Гонза, са још 300 колега, стигао је из Москве у Београд. Каже да су морали да се иселе из родног града због немогућности пословања. Пословни простор пронашли су у Новом Београду, а сви су пронашли и кров над главом.

"Било је јако сложено наћи станове за тако велики број људи, а посебно када су сваким даном цене рентирања биле све веће. Нашли смо добру агенцију која је успела да у тако кратком року пронађе станове за све моје колеге. Ја сам тражио двособан стан до хиљаду евра, међутим нашли смо за 1.300 евра, квалитетан и близу посла, са погледом на реку", каже Павел Гонза, менаџер информационих технологија из Москве.

Велики број станова се рентира у "Београду на води", њих око 300, а агенти за некретнине примећују да је повећана потражња намештених двособних и трособних станова. Руси и Украјинци пристају на много већу ренту од домаћих закупаца, па станова за издавање, посебно у Новом Београду, готово да нема.

"Стан који је са три спаваће собе је негде 3.000 до 3.500 евра у зависности од опремљености. Што се тиче позива, ових дана имамо потпуно ванредну ситуацију где не можемо да постигнемо да обрадимо све захтеве, буде и преко 20 позива у једном сату", наводи Ненад Аврам, "Еминент некретнине" Београд.

Све више цене станова и у Новом Саду 

Цена изнајмљивања станова скочила је и у Новом Саду, јер је све више Руса и Украјинаца и у том граду.

"Гарсоњере које су коштале око 200 евра коштају око 300 евра, можемо рећи да је цена свих некретнина скочила око 30 посто. Нешто луксузнији и боље намештене некретнине можда и чак 40 посто. Иначе, у ово време године пошто почиње школска година долази велики број студената и других људи који раде у Новом Саду тако да су и они осетили тај пораст цена, они се довијају на разне начине узимају веће станове које изнајмљује више њих", истиче Михаило Радовић, "Тотал некретнине" Нови Сад.

Сваког дана рентира се више од пола милиона некретнина

У Србији се, према грубој рачуници, сваког дана рентира више од пола милиона некретнина, али тек један одсто њих за то плаћа порез. Ни после пописа становништва, који је у току, неће се знати тачан број станова који се изнајмљују, јер се ти подаци прикупљају у статистичке сврхе.

"Ми имамо питање које се односи искључиво на домаћинство. Када дођемо у стан у коме се налази привремено присутно лице, то је на пример студент из Кикинде који студира у Београду, оно је привремено присутно лице, значи није домаћинство, не постављамо му то питање. Дакле, пописом нећемо добити број станова који се рентирају", наглашава Петар Коровић из Завода за статистику.

У већини европских земаља станови се издају посредством агенција које воде рачуна о томе да порез и сви остали трошкови буду плаћени. Станодавци плаћају порез, али зато не морају да јуре несавесне закупце због неплаћених рачуна. С друге стране, ако у рентираном стану настане штета, полисе осигурања то надокнађују. Тако су цене рентирања стабилне, а закупци заштићени.