Како изгледа када возачима пресуду изриче судија Павлица

Судија за прекршаје Ђуро Павлица каже да има много особа које праве тешке прекршаје и они оптерећују суд великим бројем предмета.

"Тешко излазимо на крај с њима, реч је о асоцијалним лицима у сваком сегменту живота, много кривичних дела чине, али не можемо да изрекнемо мере пре судског поступка, а он траје, потребно је да се предузме много радњи, а за то треба и много времена", рекао је судија Павлица у Београдској хроници.

Рок за прекршајни поступак је две године. Најпре полиција сакупља, обрађује податке и подноси захтев за покретање прекршајног поступка, то се заводи у суду, доставља судији, он испитује захтев. За све то време, окривљени управља возилом.

"Ако је све у реду, судија зове окривљеног, он онда не прими позив, правда се да је имао дијареју, корону, да је био на годишњем одмору. Онда иде други позив, он се не одазива, издаје се затим наредба да се приведе. Полиција потом не може да га пронађе, следи потрага. Некад га пронађу за недељу дана, некад за 10 месеци. Када га пронађу, то лице долази у суд и каже да то није тачно, да није управљао возилом, кажу да имају сведоке, траже суочавање са полицијским службеником", појашњава судија.

Истиче да би исте мере и санкције требало да важе за исте случајеве, како у дежурној служби у Савској, тако и у редовном поступку. Објашњава да је суштина поступања у Савској скраћени поступак.

Коме се суди у Савској

Према Закону о прекршајима, када је реч о тешким прекршајима и постоји опасност да после неће моћи да се спроведу казна и санкције, или да ће они поновити прекршај, поступак се одмах окончава и изриче осуђујућа пресуда.

"Кажњено лице мора да плати новчану казну одмах, или ако му је изречена казна затвора, одмах иде на одслужење казне, без обзира на то што пресуда још није правоснажна, с тим што окривљени има после право на жалбу", рекао је судија Павлица.

Какве казне изриче судија Павлица 

Говорећи о личном искуству током дежурстава у Савској, судија Павлица каже да је имао више предмета насилничке вожње, вожње без дозволе, под дејством наркотика.

"Казне су велике, све сам прописивао у прописаној граници, нисам ублажавао. За насилничку вожњу казне се крећу од 120.000 до 140.000 и кумулативно с њом се издаје и казна затвора. Некима сам давао и 60 дана затвора и по 140.000 новчану казну. Они нису одмах у прилици да плате и ја сам новчану казну претворио у 30 дана затвора и то је заједно 90 дана затвора", рекао је судија.

У једном случају окривљени је управљало возилом Немањином улицом, ишао од Славије ка Железничкој станици са 3,17 промила алкохола. У другом случају, возач је са 3,26 промила алкохола возио ауто-путем, када је изгубио контролу и возило се испревртало.

Треба ли нам идиотен тест

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја каже да би било добро да и код нас постоји идиотен тест, какав постоји у Немачкој.

Особа која је тамо више пута начинила прекршаје иде најпре код психијатра или психолога на провере, па код судије, како би се открило да ли се ради о непознавању прописа, или је о нечему другом реч.

Окановић додаје да и наш закон познаје контролне здравствене и психолошке прегледе, али да се на њих шаљу особе које имају неки физички проблем. 

Окановић сматра да је потребно више строгих судија, попут судије Павлице.

"Да буде правичан и да води рачуна не да штити само њега већ и целу заједницу. Када одлучујете о тежини санкције, ако не одмерите добро, можда ће поновити то и сутра и неко ће због тога и настрадати", рекао је Окановић.