Вежите сигурносни појас, дете ће видети од вас, Апатин, Инђија, Љиг – "црне тачке" за безбедност

Често се дешавају удеси на путу до школе. Због тога су се на заједничком задатку нашли људи из Агенције за безбедност саобраћаја, МУП-а, Министарства просвете и Министарства саобраћаја и то само са једним циљем: да ниједно дете не погине у саобраћају.

Бранко Стаматовић, директор Агенције за безбедност саобраћаја, рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да je од 1. септембра 110 најмлађих повређено у саобраћајним незгодама, деветоро је добило тешке телесне повреде, двоје деце је изгубило живот.

Додаје да се саобраћајне незгоде не дешавају толико често у зонама школа.

"Последњих година смо урадили много на уређењу саме зоне школа. За све возаче важи правило да је у насељу, у зони школе, ограничење брзине 30 километара на сат, зоне школа се посебно обележавају. Локалане самоуправе и државни управљач пута су доста урадили на томе да се зоне школе уреде и да се скрене пажња", рекао је Стаматовић.

Статистика у последњих десет година

У последњих 10 година у Србији је сто двадесет шесторо деце изгубило живот у несрећама. "Имамо дефинисани тренд смањења страдања деце: 2001. је педесеторо деце у једној години изубило живот, од 2001. до 2010. просек годишњег страдања деце је 36 – толико је деце сваке године губило живот", указао је Стаматовић.

Према његовим речима, последњих година тај број се смањује на једанаесторо, дванаесторо до четрнаесторо деце која годишње изгубе живот у саобраћајним несрећама.

Агенција за безбедност саобраћаја је организовала форум где долазе представници 161 локалне самоуправе и заједно са МУП-ом, министарствима просвете и саобраћаја, "Путевима Србије" и разговара се о теми унапређења безбедности саобраћаја како нам деца не би страдала.

"Ове године треба да донесемо националну стратегију безбедности саобраћаја, која ће дефинисати циљеве до 2030. године, а један од њих да деца не страдају", прецизирао је Стаматовић.

Неопходно је да се укључимо сви, представници институција, треба да институционално решавају проблем. Такође је потребно увођење нових тема за безбедно учешће у саобраћају, као и реализација едукативних програма.

Доношењем новог Закона о безбедности саобраћаја и законских одредби деца ће бити безбеднија, додао је он.

"Морам да апелујем на све грађане, сви смо учесници у саобраћају, оног тренутка када изађемо из стана ми смо учесници у саобраћају, сваки грађанин треба да буде пажљив, да будемо свесни да смо одговорни и за своје понашање и за понашање других учесника", рекао је Стаматовић.

Које општине су "црне тачке" што се тиче безбедности

Агенција за безбедност саобраћаја сваке године мери индикаторе понашања у саобраћају, колико се користе сигурносни појас и дечје седиште, колико су одређене категорије угрожене у одређеним општинама и регионима.

"Црне тачке" где су деца најугроженија су Апатин, Инђија, Љиг, изнео је он податак.

"Статистика показује где је одређено страдање, на који начин страдају како бисмо могли да унапредимо, определимо мере које ће унапредити стање безбедности саобраћаја", рекао је Стаматовић.

Ко је кривац

"Децу не можемо да кривимо, она страдају најчешће као путници у аутомобилу, половина деце која страдају у несрећама путници су у аутомобилу", навео је Стаматовић.

Деца се најчешће возе са својим родитељима у аутомобилу, родитељи треба да воде рачуна о својој деци. Деца највише страдају у присуству родитеља, каже он.

"Апелујем на све родитеље да говоре деци како да буду безбедна у саобраћају, како да пређу пешачки прелаз, како да пређу улицу, како да буду пажљиви, безбедни и да се понашају на одговарајући начин", наводи Стаматовић.

Агенција за безбедност спроводи кампању "Пажљивко", ове године је под мотом "Како ти, тако и ја", којом се утиче на родитеље да својим понашањем скрену пажњу деци, казао је он.

Према његовим речима, родитељ мора да се веже, деца преузимају модел понашања, виде и опонашају ауторитете.

Ако имамо ситуацију да родитељ не везује појас, а захтева то од детета, не можемо очекивати да дете веже појас када седне са неким другим, поновио је Стаматовић.

Када је време да дете иде само у школу

Светска истраживања говоре да су деца од 11 или 12 година способна да самостално учествују у саобраћају.

Пре тога деца по моделу уче да безбедно пређу улицу, па постоји вероватноћа да на непознатом терену те радње не могу да понове, објаснио је Стаматовић.

Код деце до 12 године психофизички развој је такав да им је видно поље сужено, немају прецизну процену.

Наш Закон о безбедности саобраћаја каже да дете тек након 12. године може да се превози на предњем седишту.

Саобраћајно обазовање у школи

Стаматовић каже да се са Министарством просвете воде разговори о саобраћајном образовању, у претходном периоду обрађивани су предмети о безбедном учествовању у саобраћају, али неопходни су још неки предмети.

Одговорност је пре свега на локалним самоуправама, у њихов буџет иде 30 одсто од сваке наплаћене казне од саобраћајног прекршаја, од тог новца треба да праве програме и да унапређују безбедност саобраћаја.

"Људи који живе у одређеном граду знају који су проблеми. Агенција доставља анализе и локалне самоуправе организују различите врсте едукација, унапређују путну инфраструктуру да би деца била безбедна. Једна институција не може самостално, само увезивањем можемо унапредити безбеност саобраћаја", закључио је Стаматовић.