Мариновић о случају психијатра који је уписивао лажне дијагнозе: Крећемо у инспекцијски надзор ДЗ Палилула

По налогу тужилаштва, полицијска управа прикупља податке о потенцијалним злоупотребама психијатра који је пацијентима уписивао шифре болести од којих нису боловали. Измишљене дијагнозе лекар је уписивао, како се претпоставља, да би фармацеутска кућа покренула клиничко испитивање једног лека.

Застрашујуће је и то да је случај откривен када је младић одбијен за посао, јер је послодавац код којег је конкурисао знао да у његовом картону пише да има тешка психичка обољења.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић каже да га је изненадило то што су послодавци сазнали дијагнозе кандидата за посао.

"Прво, по закону не треба да знају, друго, донета је измена правилника прошле године да извештај о дијагнози и шифри болести више не буде део извештаја о спречености за рад", рекао је Мариновић.

На питање да ли ће проверавати те послодавце, будући да се помињу бар два кандидата са Палилуле која су одбијена за посао, Мариновић каже да чим су сазнали за случај из медија одлучили су да крену у инспекцијски надзор.

"У медијима нису поменути називи послодаваца, ми не знамо у овом тренутку о којим се послодавцима ради, тако да ћемо кренути од извора податка. Најавили смо у петак, како то закон о инспекцијском надзору налаже, инспекцијски надзор Дома здравља Палилула и сутра инспектори повереника иду у надзор у Дом здравља Палилула да видимо на извору који су то подаци, да ли је Дом здравља службеним путем слао те податке неким послодавцима, на који начин су они евентуално могли доћи до тих података", нагласио је Мариновић.

Истиче да ако сазнају о којим послодавцима се ради – онда ће моћи да обаве надзор и код послодаваца.

Послодавац нема право да захтева да зна дијагнозу

Говорећи о томе да ли постоје изузеци за неке послове за које је важно да послодавац зна да потенцијални кандидати испуњавају и те услове, на пример рад са децом и слично, Мариновић каже да је некада у старој Југославији, а затим у Србији, била је обавеза да када заснивате радни однос, доставите уверење о здравственој способности.

"То је уклоњено и то сада више није обавеза за велику већину радних места. Међутим, за одређена јесте. Постоји правилник који је донело Министарство рада, о претходним и периодичним извештајима о особљености за рад за запосленог на посебно ризичним радним местима", наводи Мариновић.

Истиче да је ту и рад са децом, али и у посебним условима рада – где су нека зрачења, где се ради са неким металима, где су хемијске или биолошке супстанце, али и оно основно што се тиче наших чула где морате да имате добар вид, слух, осећај за равнотежу...

"Када аплицирате за такав посао треба да покажете да испуњавате услове, претпоставка је да их испуњавате, али ако случајно не испуњавате, не можете бити запослени на том радном месту", навео је Мариновић.

Напоменуо је да ако се не испуњавају услови за такав посао, у извештају треба само то да пише – без навођења дијагнозе.

"Ту се ради о потенцијалном послодавцу, па може да се деси да вам и не постане послодавац и да прими неког другог. Ту не сме да неко трећи сазна од чега ви болујете и која је ваша дијагноза", рекао је Мариновић.

Објашњава да би права мера, која је задовољавајућа за све, била да овлашћена здравствена установа која вам издаје уверење, уз претходно сазнање на које радно место ви аплицирате, напише да ли испуњавате или не испуњавате услове за запошљавање.

И за разговоре са психолозима важи заштита података о личности 

Кандидати за будући посао најчешће разговарају са психологом. Мариновић каже да и за те извештаје важи заштита података о личности, као и за све где се обрађују подаци о личности.

"Тај разговор, он је свакако негде уписан кроз форму неког извештаја, службене белешке психолога", каже Мариновић и додаје да то посебно важи за овако осетљиве податке о личности.

Истиче да овлашћена лица смеју да их обрађују, морају да их посебно чувају и не смеју никоме да их дају.

"Оно што је најважније – уколико сумњате да било ко код кога сте отишли, обрађује ваше податке, ко има сазнања о вашем здравственом стању, психичком стању или у било којој ситуацији и да то не ради на правилан, поштен и законит начин – тражите најпре да имате увид у те податке, да знате које податке о вама обрађују и у коју сврху. Најважнији је законски основ, јер без законског основа то не може да се ради", додаје Мариновић.

Истиче да имамо право да нам се ти подаци дају, као и да имамо право да тражимо брисање уколико законом није одређено да се ти подаци не смеју брисати или да се морају чувати дуже време или трајно.

"Ако сте незадовољни одговором, или одговор изостане, било да је од Дома здравља или неке здравствене установе, било од послодавца – имате право да пишете притужбу поверенику и онда ми улазимо у причу", наводи Мариновић.

Које су санкције 

Многи грађани су прихватили препоруке лекара да се за помоћ обрате психијатрима и психолозима и реше неке своје проблеме. Сада, када ово чују, многи ће размислити. На питање како се ове злоупотребе санкционишу, Мариновић каже да треба видети о којој врсти деликта се ради.

"Ова прича има више слојева, једно је потенцијално кривично-правни и о томе ће одлучити тужилаштво. Колико сам схватио из медија, тај психијатар више не ради у том дому здравља, ни у једном, ради ваљда приватно. Без обзира на то, у време када је радио он је био службено лице и као такав има одговорност", истиче Мариновић.

Са друге стране, постоји дисциплинска одговорност, каже Мариновић и додаје да је Дом здравља водио против њега поступак који је окончан тако што је он дао отказ, тако да је поступак због тога обустављен.

Указује да постоји поступак надзора и од стране инспекције Министарства здравља, јер ни повереник ни МУП нити било ко други није овлашћен нити поседује стручна знања да утврди да ли је то лажна дијагноза или није, посебно у таквим областима.

"Наравно, постоји и ова која се тиче наше надлежности – чувања података о личности. Што се тиче заштите података о личности, закон санкционише руковаоца – а то је правно лице, у овом случају Дом здравља – уколико дође до прекршаја, новчано казном од 50.000 до два милиона динара, као и одговорно лице у том дому здравља казном од 5.000 до 150.000 динара", додаје Мариновић.

Објаснио је да може бити одговорност и по неким здравственим законима, такође је казна за правно лице од 50.000 до два милиона динара, а за оно лице које то уради од 30.000 до 150.000.

"Уколико је дошло до кривичног дела фалсификовања исправе, злоупотребе положаја за то су прописане кривичне санкције", закључио је Мариновић.