Више сна, "добре виле", краће радно време – да ли је холандски рецепт за срећу применљив у Србији

Многа истраживања су у више наврата показала да деца у земљама попут Данске, Холандије или Шведске имају најсрећније детињство. Дакле, задовољне мајке стварају услове за одрастање задовољне деце.

Јована Ружичић, директорка Центра за маме, рекла је да када економски покријемо основне трошкове, онда закључујемо да новац није толико битан, већ су неке друге ствари битније.

"Холандија и Данска већ годинама заузимају прво место по питањима среће у испитивањима свих грађана и грађанки. Тамо је мало другачији систем подршке, другачији систем у породилиштима. У Србији је протеклих деценија било свашта што је утицало на нестабилност: и санкције, и ратови, и бомбардовање, и због тога је овде тешко причати о параметрима среће који истрајавају неколико деценија", истакла је Ружичићева гостујући у Јутарњем програму.

Маме у Холандији стављају децу већ у 18 часова у кревет

Како истиче Ружичићева, радно време у Србији и Холандији је другачије, а велики број мама не ради пуно радно време, односно пола Холанђана не ради пуно радно време.

"Ако радите скраћено, ви од два, три, четири имате пуно времена које можете да проведете са својим дететом да би оно око 18 могло да иде на спавање, као у Холандији", напоменула је.

Према њеним речима, радно време у Србији је дуже и у тих пар сати много тога треба да урадите тако да је веома тешко постићи да дете иде у кревет и у девет сати, а не у шест поподне.

"Бројна истраживања кажу да је један од кључних фактора који утиче на задовољство – наспаваност. Холанђани од читавог света спавају најдуже. Њихов национални просек је осам сати и 12 минута. Када сте наспавани онда сте и одморни, а када сте одморни онда можете да учествујете у животу, а одатле долази та срећа и испуњеност", рекла је Ружичићева.

Напоменула је да је кључ за добро расположење наспавано дете – да су сити, да нису жедни и да су наспавани, а сви знамо како нервозно дете утиче на читаву породицу.

Разумевање послодаваца 

У Холандији послодавци имају разумевање за маме, оне могу да изаберу колико ће радити на недељном нивоу.

Како напомиње директорка Центра за маме, у Србији има доста места за напредовање.

"Послодавци имају неко разумевање, не можемо рећи да не. И код нас можете да радите по закону пола радног времена, али код нас пуно породица не може да приушти то скраћено радно време јер скраћено радно време значи мању плату. Тешко је живети и са две плате, па колико породица може живети са једном и по платом?", упитала је.

Додала је и да послодавци нису довољно флексибилни у почетку када је мами потребна највећа подршка – много су другачије потребе када дете има две године и када има 12.

"Већина фирми ради до пет или шест после подне, а ја мислим да би радно време које раније почиње и завршава се раније било боље за све нас. Тешко је у оквиру параметара који су накриво постављени изборити се за неку врсту флексибилности", каже директорка Центра за маме.

"Добре виле" у првим данима после порођаја 

Говорећи о првим данима после порођаја у Холандији, Ружичићева каже да када жена дође кући из болнице у првим данима добија "добру вилу", то су обучене медицинске сестре да пруже различите врсте подршке мами, да буду ту да јој помогну око пупка, али и да јој помогну да се она наспава, чисте, кувају ручак за породицу.

"Холанђанке кажу да имају најбоље услове за порођај у читавој Европи јер имају више опција за порођај. А када тако порођене изађу, оне имају подршку. Истараживања у Србији показују да свака 10. мама не жели да буде мама поново само због искуства у породилишту, а преко 70 посто њих није задовољно како је то изгледало", напоменула је.

Нагласила је да у породилиштима почиње материнство, мама се такође рађа са рођењем бебе, изузетно је битно да први утисци буду добри.

Напоменула је да свака Холанђанка има троје и више деце, код њих је породица са троје деце стандард.

"Нећете се ви одлучити на више деце само због доброг искуства у породилишту или само зато што је послодавац имао разумевања. Потребан је шири систем подршке", рекла је Ружичићева.

Коментаришући да маме у Холандији не подижу глас на своје дете, сматра да то нису методе васпитања већ приоритети, у Холандији је главни приоритет срећа, док је код нас успех.

Објаснила је да код нас обично родитељи подижу глас на дете ако није завршило домаћи, јер су код нас деца одраз родитеља, док се у Холандији не сматра ни успех, ни неуспех детета као одраз родитеља, она су своја бића.