Још увек откривамо Пупинов систем вредности

Један од оснивача Насе, први председник Њујоршке академије наука, члан више европских и светских академија наука, почасни доктор осамнаест универзитета, професор чији су студенти постајали нобеловци, добротвор, публициста или једноставно – Михајло Пупин.

„Отац наставе електротехнике у свету, можда најзначајније техничке области у 20. веку. Зачетник је, на неки начин, биомедицинског инжењерства, односно примене технологије у медицини. Захваљујући њему је и рендген постао нешто што је употребљиво“, навео је проф. Бранко Ковачевић, председник Оснивачког одбора Октобарских сусрета.

У припреми је и књига о Пупиновим патентима, на српском и енглеском језику. А има их 144.

„Задњи смо пронашли у Француској који нас је одушевио, јер је то патент из 1894. који је пријављен у Француској. Пошто сам ја машинац, везано за пумпу која тангира машинство, тако да је мени то посебно драго. И успећемо и енглеске патенте, шест основних његових патената, да преведемо на српски“, истакао је Милан Божић председник Фондације „Младен Селак“.

Народни дом Михајла Пупина представља задужбину коју је велики научник оставио Идвору и Идворцима и где се сваког октобра додељују признања истраживачима, писцима, професорима и младим талентима.

„Награду смо ове године долелили и признање и Новаку Ђоковићу, не само зато због његових изванредних спортских резултата, колико због његових људских особина које красе висок морал и патриотизам“, истакао је Божић.

Министарство културе и информисања обезбедило је седам милиона и осамсто хиљада динара за другу фазу реконструкције основне школе – музеја – за обнову фасаде, лимарије и дотрајале столарије, каже директор Дома културе „Михајло Пупин“, Светислав Закић. А у Београду се и даље чека на Пупинов споменик. Формиран је одбор за подизање споменика.

„Сад је остало да се састанемо поново, да дефинишемо место, да распишемо конкурс. Ја сам и даље, и већина чланова је, за домаћи конкурс, јер ми имамо сјајне вајаре, коначно, имамо и решење, кажем, које треба само да се верификује и онда да се крене у изградњу“, напомиње професор Ковачевић.

После двогодишње паузе, туристи се враћају у Идвор. Ове године шест и по хиљада посетилаца обишло је научниково родно место.