Читај ми!

Да ли је ковид утицао на наталитет

Епидемија коронавируса није променила став грађана о рађању, показује анкета коју је спровео Институт "Батут". Директор Гинеколошко-акушерске клинике у Вишеградској, професор доктор Александар Стефановић, каже за РТС да ковид није утицао на одлуку колико ће се беба рађати, али да сада предстоје борбе на подизању наталитета.

Истраживање је урађено током недељу дана, прошле године у августу, на више од 1.000 испитаника старости од 18 до 50 година. Резултати су сада објављени на сајту Института "Батут" и у најновијем броју Гласника јавног здравља.

За 87 одсто жена које су учествовале у истраживању, пандемија није имала утицаја на њихову одлуку о рађању, осам одсто је одложило ту одлуку, а три одсто је одлучило да дете жели раније.

Један одсто испитаница су одговориле да не желе децу, иако су их пре пандемије желеле.

Истраживање је показало да ковид није утицао ни на одласке на редовне прегледе, осим када је реч о тестирању на ХИВ и скринингу на рак дојке и рак грлића материце.

Директор Гинеколошко-акушерске клинике у Вишеградској, професор доктор Александар Стефановић, каже за РТС да је у тој здравственој установи у последња 24 сата рођено 12 беба, седам дечака и пет девојчица.

Истиче да се ближе броју од 4.000 порођаја у овој години, као и да процењују да ће тај број бити сличан као прошле године.

"Не на нивоу 2020. године, тада смо имали много више, али то је било јер су тада затварани клинички центри, нису примали пацијенте изузев ковид позитивних, па смо ми тада преузимали већи број трудница", указао је Стефановић.

Наводи да се Србија већ деценијама бори са белом кугом, као и да сваке године имамо мањи број порођаја него претходне, али да ова година неће бити таква.

"Саме те чињенице нам говоре да сам ковид није утицао на одлуку колико ће се беба рађати, што је добро. Сад предстоје друге борбе на подизању наталитета", додаје Стефановић.

Каже и да су учествовали у многим студијама о утицају ковида на лечење и исходе болести, као и да су те студије показале да није било утицаја на исходе малигних болесника и стадијуме болести у којима су се јављали пацијенти. Ипак, напомиње, превенција нам није јача страна.

"Стално причамо о превентиви, не само у гинекологији него у свим областима да је то најбољи начин да спречимо било какве теже болести. Ту је и рак грлића материце, надамо се да ћемо ускоро подићи тај такозвани организован срининг на своје ноге, а да ћемо уз ХПВ имунизацију која је кренула о трошку државе као препоручена вакцина од маја смањити појаву рака грлића материце", додаје Стефановић.

Гинеколошко-акушерска клиника у Вишеградској има и Центар за онкофертилитет.

"Имамо, нажалост, све више пацијената. То су пацијенткиње који су у трудноћи добиле малигне болести или оне које имају малигне болести, а нису завршиле своју репродуцију", наводи Стефановић.

Истиче да је највише хематолошких, неурохируршких малигнитета, као и абдоминалних.

"Покушавамо да у таквим ситуацијама уз лечење и очување живота сачувамо и трудноћу", закључио је доктор.

недеља, 22. фебруар 2026.
7° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом