Зашто је само у продавницама безбедно куповати самоникле гљиве

Са Војномедицинске академије на којој се и даље лечи осам људи отрованих шумским печуркама упозоравају да је одговорност за здравље и личну безбедност на свакоме ко бере и једе самоникле шумске гљиве. Надлежне државне институције опомињу да дазволу за продају самониклих печурака не може да добије правно лице и да се оне смеју куповати само у маркетима и паковањима које имају декларацију.

Опоменути судбином девет суграђана који су због тешког тровања шумским гљивама завршили на ВМА грађани Шапца, ових дана, доста су опрезнији. Многи и даље говоре о старици која је испред пијаце продала отровне печурке. На тезгама се роба строго одмерава, испред пијаце нема више продаваца који робу продају на импровизованим тезгама.

Печурке које се продају на пијаци, као и остало поврће и воће контролишу надлежне инспекције Министарства пољопривреде. За маркете је задужена тржишна инспекција док се роба са такозваних кутија и хауба не контролише, већ уклања. Несавесним продавцима казне пише комунална полиција.

"Прекршај је у износу од 5.000 динара за физичко лице које се затекне да продаје ванпијачно на заузећу јавне површине - било за импровизованом или неимпровизованом тезгом. Контрола је било у претходном периоду, нарочито за време пандемије коронавирусом када су заштитне мере биле још јаче на снази. По укидању мера, негде током марта месеца ове године примећено је спорадично да се јављају наши грађани који продају робу на такав начин", каже Зорица Гвозденовић, начелница за инспекцијске и комунално стамбене послове града Шапца.

Последња линија одбране од несавесних трговаца, али и лоше робе је сам потрошач, и то важи за свако место на коме купује, било да је то пијаца, маркет или продавница здраве хране.

Самоникле, шумске гљиве требало би куповати искључиво у продавници и то у паковању које има декларацију.

"Физичка лица никако не могу да поседују дозволу за сакупљање и стављање у промет гљива или лековитог биља, самим тим ни госпођа из Шапца која је то радила. У складу са одредбама уредбе о стављању под контролу и коришћење дивље флоре и фауне дозволе могу да добију правна лица или предузетници који су за ту област регистровани, за ту делатност. На дозволама је име правног лица, тачно наведена врста коју је могуће сакупити, количине које је могуће сакупити и територија на којој се сакупља", појашњава помоћник министра заштите животне средине Јасмина Јовић.

У Србији послује око 200 правних лица и предузетника са дозволом за скупљање и продају самониклих гљива и лековитог биља. Ризик по здравље људи избегнут је чињеницом да те фирме запошљавају технологе који се баве искључиво испитивањем безбедности. Деведесет одсто легално убраних самониклих гљива заврши на иностраном тржишту.