Борба против прљавог новца, и фондови и офшор фирме имаће обавезу да упишу стварне власнике

За четири године, у Агенцији за привредне регистре, евидентирано је 152 хиљаде субјеката, односно 89 одсто обвезника. Закон о стварним власницима предвиђа рок за пријаву од 15 дана и прекршајну пријаву уколико се не поступи према прописима.

"Свако ко има фирму или је заступник удружења, нека хитно одради тај посао. Спасиће се малтретирања на суду и потенцијално велике законске казне", упозорава директор Агенције за привредне регистре Милан Лучић.

Од почетка године, Агенција је Прекршајном суду поднела око 1.400 захтева против лица и њихових заступника који нису евидентирали податке о стварним власницима у централној евиденцији.

Шта када фирме не поштују  прописе 

Стварне власнике који су у евиденцији проверава Пореска управа и да ли су доступни контролорима.

"У свакој ситуацији, када Пореска управа отвори поступак контроле над одређеном фирмом, обавештава се АПР. Тада се успоставља мера забране статусних промена. Док траје поступак контроле, одређена фирма не може да мења власника, оснивача и адресу", каже Мираш Бабовић из Пореске управе Србије.

Према његовим речима, када уоче да фирме не поштују пореске прописе, тада успостављају такозвану меру забране стицања и оснивања других фирми таквим лицима.

Борба против прљавог новца 

У свету где модерне технологије омогућавају брзо кретање новца, никада није било хитније борити се против уплива прљавог новца. Стручњаци тврде да се сваке године оперу милијарде долара, којe завршавају у активностима организованих криминалних група.

Адвокат Никола Зарић објашњава да је Србија усвојила међународне стандарде, те да се сада сматра државом са транспарентним новчаним токовима.

"То, међутим, у пракси значи да се не може спречавање прања новца превенирати, већ уколико буде утврђено да је дошло до тока илегалног новца да у том случају учесници у таквим токовима буду идентификовани", каже Зарић.

Какве су казне у Немачкој

У Немачкој су казне за непријављивање стварних власника и до милион евра, а за фирме у финансијском сектору и до пет милиона евра.

Како би додатно спречили преваре, уведена је и обавеза почетног капитала од 25.000 евра приликом оснивања фирми.

"Постоје и изузеци који се пре свега односе на оне који учествују у преварама, који закаснело пријаве неликвидност компаније. У таквим случајевима је омогућено да се дугови компаније која је отишла у стечај, наплаћују и из личне имовине власника компанија и њених руководилаца", наводи дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.

У Србији, казне за непријављивање стварних власника, крећу се од пола милиона до два милиона динара за правна лица, односно 50 хиљада до 150 хиљада за одговорну особу у предузећу.