Две жене убијене за два дана у породичном насиљу – како приметити и пријавити насиље

Од почетка године чак 23 жене убијене су у породичном насиљу, од тога њих шест је пријављивало насилнике полицији. Зашто жртва или њена околина не траже сваки пут помоћ, разлога је више.

Није довољно да се насиље пријави, у женским организацијама упозоравају да пре тога мора да се размишља и како да жртва буде безбедна и после пријаве.

"Сама пријава повећава ризик у којем се она налази, онда то мора добро да се испланира, не сме да се ради исхитрено. Постоји проблем и када сте блиски са жртвом, а видите да се враћа насилнику, људи дижу руке, љуте се на жртву. Треба разумети да ко живи у насиљу, то је специфична позиција, немамо сви исте капацитете да изађемо из тога, питање је чиме прети насилник", каже Вања Мацановић из Аутономног женског центра.

У Аутономном женском центру као проблем наводе и то што полиција не региструје сваку пријаву. Зато жртве саветују да се обрате и Сектору унутрашње контроле.

"Полиција увек тражи име и презиме, инсистира, неће патрола доћи ако комшија који пријављује не дâ своје име и презиме. Онда патроле дођу и кажу ваше комшије су пријавиле насиље. Не знам зашто то раде, јер је то потпуно погрешно, јер се угрожавају они који желе да помогну", додаје Мацановићева.

Насиље могу да примете и здравствене установе, центри за социјални рад, школе. Психолози подсећају и да су деца која се понашају насилно често или сведоци или жртве насиља.

"Све промене у понашању деце, пад успеха, изоловање од вршњака, реакције страха које нису примерене ситуацији, наставници физичког негде могу да примете маснице... Битно је пратити, свакако промена понашања детета је сигнал да се нешто дешава", истиче Марина Надејин Симић, председница Извршног одбора Друштва психолога Србије.

Истраживање "Насиље према женама и девојчицама у јавном простору" показује да у више од половине случајева жене нису биле саме када су нападнуте, а готово у 70 одсто случајева изостала је реакција присутних.