Радна експлоатација други водећи облик искоришћавања у ЕУ

Петја Несторова, је указала и да је тренд регрутовања жртава путем друштвених мрежа и интернета у порасту.

"Потребно је хитно ухватити се у коштац са растућом претњом трговине радном снагом, а Савет Европе тренутно припрема нову препоруку за својих 46 држава чланица која садржи свеобухватан пакет мера за спречавање и борбу против трговине људима", истакла је Несторова.

Међу тим мерама, према речима Несторове, јесте и проширење обима заштите рада на све секторе привреде, укључујући неформалну економију и непријављење раднике.

Како је додала, предузећа такође имају важну улогу у идентификовању и супротстављању ризицима трговине људима кроз своје пословање и ланце снабдевања.

Дајен Шмит, координаторка Европске уније за борбу против трговине људима, нагласила је да је радна експлоатација трајно други водећи облик експлоатације у Европској унији и да је скоро 30 одсто регистрованих жртава трговано у сврху радне експлоатације.

"На нивоу ЕУ, циљ нам је да се бавимо радном експлоатацијом кроз свеобухватни приступ, који укључује превенцију, истрагу и кривично гоњење трговаца људима, штитећи жртве у сваком тренутку. Европска комисија је представила предлог забране производа који се производе принудним радом на тржишту ЕУ. Овај предлог укључује робу произведену присилним радом жртава трговине људима и обухвата и домаће и увозне производе из ЕУ", објаснила је. ", објаснила је Шмитова.

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије Гордана Чомиц́ рекла је да Савет Европе доследно прати и разматра скоро све друштвене процесе из перспективе поштовања људских права, чему је Србија такође привржена.

"Претварање људских бића у робу, у предмете, трговина њима као да ропство никада није укинуто, пред све нас ставља огроман задатак да се тим људима помогне, а кривци за њихове несреће казне", рекла је Чомићева.

На конференцији су сагледани трендови и изазови у трговини људима у сврху радне експлоатације и идентификоване позитивне иницијативе за јачање превенције из перспективе усмерене на жртву. Улога актера на тржишту рада и приватног сектора, као и питања превазилажења проблема приступа жртава правосуђу и ефикасним правним лековима, такође су бил теме о којима се разговарало. 

Иако је број идентификованих случајева у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Србији мали, у пракси је обим трговине људима у сврху радне експлоатације много шири и многи случајеви остају непријављени.

У Босни и Херцеговини идентификовано је само осам потенцијалних жртава у периоду 2017-2021. У Северној Македонији су у периоду од 2017. до 2020. идентификоване само 3 жртве, а 2021. године откривено је још 39 са Тајвана.

У петогодишњем периоду, број идентификованих жртава био је највећи у Србији, укупно 41, од којих су већина држављани Србије, упркос све већем присуству радника миграната у земљи.

На конференцији су представљене нове студије о трговини људима у све три земље. Студије испитују факторе ризика који доприносе трговини људима у сврху радне експлоатације, а који укључују незапосленост, етничку дискриминацију, значајну неформалну економију и масовни долазак миграната и избеглица.  

Предлози за акцију садржани у студијама треба да усмере националне власти у усвајању нових стратегија превенције.

Више од 100 учесника и учесница из Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Србије и других земаља и међународних организација, окупило се на дводневној конференцији "Борба против трговине људима у сврху радне експлоатације у Европи: стандарди, реалност и нове стратегије деловања", како би размотрили стратегије за борбу против трговине људима у сврху експлоатације, злочина који погађа све вец́и број жена, мушкараца и деце, како транснационално, тако и интерно у оквиру појединачних земаља. 

Конференција је организована у оквиру акција сарадње на превенцији и сузбијању трговине људима у Босни и Херцеговини, Северној Македонији и Србији, као део заједничког програма Европске уније и Савета Европе „Хоризонтал Фацилитy за Западни Балкан и Турску 2019 - 2022".