Како да искористимо отпад од хране за добијање енергије

Сваке јесени надлежни апелују на пољопривреднике да не пале стрњику јер, осим што изазивају пожаре и доводе у опасност своје и туђе животе, смањују и будуће приносе. А жетвени остаци би могли да се искористе.

"Дакле, да се са два и по милиона хектара обрадивог земљишта искористе жетвени остаци и произведе три милијарде кубних метара гаса и 7,5 милиона тона најквалитетнијег хумуса за побољшање квалитета пољопривредног земљишта. Не постоји осмишљена стратегија оно што ми зовемо отпаци, а то је за неког другог сировина", каже проф. др Миладин Шеварлић, председник Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије.

У Србији се годишње баци око два милиона тона органског отпада. Он се на депонијама претвара у метан, узрокује пожаре и загађење замљишта, подземних вода и ваздуха, уместо да се употреби за добијање биогаса.

"Када говоримо у овом моменту у изградњи и коришћењу биогаса морамо на уму имати чињеницу да су то превасходно објекти који помажу заштити животне средине, смањењу загађења отпадних вода, земљишта и ваздуха и на тај начин превасходно уклањамо органско загађење и метан који је 25 пута опаснији од самог угљен-диоксида када говорим о климатским променама", каже др Слободан Цветковић са Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду.

Немачка има 12.000 погона за производњу биогаса.

"Већина тих погона користи отпад из аграра. Користи се и органски отпад из домаћинстава, продавница, ресторана, прехрамбене индустрије. То је веома профитабилно. Улагање може да се исплати већ за три године. Пошто Србија има огромну количину отпада који се не сакупља, из тога би се могле покрити све ваше потребе за гасом", каже Рафаел Фиц, директор Вабио технологије "Гмбх Минхен".

Шећерана у Врбасу користи остатке од шећерне репе за добијање биогаса уз примену немачке Вабио технологије.

"Вабио технологија може да користи жетвене остатке из пољопривреде, талоге из постројења за прераду отпадних вода, може да користи органски део комуналног отпада, значи сву храну коју ми данас бацамо да труне на земљи може да користи индустријску биомасу Душко Бошковић, директор компаније "Вабио Инвестмент Холдинг".

А бацамо годишње 83 килограма хране по становнику, што је, према подацима Програма за заштиту животне средине Уједињених нација, девет килограма више од светског просека.