Колико је опасан етрел – како да препознамо да су парадајз и лубеница сазрели преко ноћи

Није тајна, редовнe и бројнe анализe су показале да поједини наши повртари и ратари користе етрел – забрањену и веома опасну супстанцу, како би убрзали раст плодова, пре свих парадајза и бостана. 

Доктор пољопривреде Лукa Радојa каже да је етрел биљни хормон који има негативне последице за биљку која се третира.

"Једина намена етрела јесте да убрза сазревање. Он улази у метаболизам биљке, кида везу између петељке и плода и тако плод боји, односно како се погрешно каже, брже сазрева", каже Радоја.

То људи раде због тога да би раније изашли на пијацу и остварили зараду, рекао је Радоја.

Етрелом се најчешће третирају парадајз и лубиница, али и вишња.

Да је тај препарат употребљен, не можете препознати голим оком, али знаћете тако што плод има боју зрелог плода, али нема укус, рекао је Радоја. 

"На пијаци не можете очима познати парадајз и лубеницу, али онај који је третиран етрелом има више воде и мало је накисео", објаснио је др Радоја. 

Лубеницу, каже, препознаћете по куцкању и она која је третирана етрелом има сунђерсто ткиво и неукусна је.

"Мало људи користи етрел, није то тако страшно као што се прича, али је довољно да узбуни или забрине људе који налете на производ третиран етрелом", указао је доктор Радоја.

"Климатске промене ће условити да се и етрел повуче"

Ове године, када је било много сунца, етрел никоме није требао, зашто да се убрзава зрење када се за то природа побринула. 

"Нема ниједан позитиван разлог да пољопривредник користи етрел, ништа не добија, неозбиљно је то радити у оваквој сезони када је било пуно сунца", рекао је доктор Радоја.

Према његовим речима, климатске промене ће условити да се и етрел повуче, да нико нема разлога да га користи.

Такође, и генетски модификовани плодови се не могу препознати голим оком, само хемијском анализом.

Купцима је препорука да нађу свог произвођача којем верују или да купују од оних који ту исту храну користе за себе.

"Произвођачи хране, чувари хране у складиштима и прерађивачи су највећи тровачи. Ако вам продају лошу храну, немате одбрану. Зато је производња хране као производња оружја и чувања слободе и људског здравља, а здравље нема цену, и неозбиљно би уопште расправљати о било каквој храни, осим о здравој храни", закључио је Радоја.

Иначе, етрел се не може набавити ни у једној пољопривредној апотеци у Србији јер је забрањен, али га повртари увозе на црно из Румуније, БиХ, Албаније, као и Северне Македоније.