Српски језик окупио студенте из 17 земаља Европе и Азије

Лекторска вежбања, часови конверзације, стручне и научне екскурзије, посете научним институцијама намењене су студентима. А ту је и курс за усавршавање лектора за српски као страни језик.

"Ја долазим из српске породице и желела сма да задржим тај контакт са Србијом и можда у будућности да радим на односима Србија - Француска, то би било савршено", каже Валентина Љубенковић, студент српског језика и књижевности на Сорбони.

Федерико Кампизи са Универзитета у Торину каже да обожава књижевност, и да је прочитао "На Дрини ћуприја" Иве Андрића.

"Са студентима читамо Мома Капора, читамо Црњанског, Нушића, посебно његова аутобиографија је студентима јако симпатична", каже Полина Королкова из Руског хуманистичког државног универзитета.

Скуп слависта чува нам и позиције на међународној сцени. Зато ће са студентима професори разматрати питања иновација и застаревања у српском језику, као и наставу српског језика, књижевности и културе на страним универзитетима.

"Није погодно време за хуманистику, за славистику, није добро време ни за учење српског језика у иностранству. Имамо раслојавање језика из добро познатих разлога, тако да је заиста наш и државни и национални и културуни интерес да негујемо те споне", каже Бошко Сувајџић, заменик управника Међународног славистичког центра.

Нема угледног светског слависте, кажу на факултету, који није посетио Међународни славистички центар бар једном. А неки од њих постали су инострани чланови Српске академије наука и уметности.