Све више страних радника у Србији – одакле долазе и на којим пословима су ангажовани

Због недостатка радне снаге у одређеним областима, све више радника из Узбекистана, Пакистана, Непала, Индије посао налази на нашем тржишту. Од октобра прошле године, када је настао дефицит код привредника, ангажовано је неколико хиљада странаца на градилиштима, у пољопривреди, угоститељству.

Србија би у наредних 30 година могла да остане без петине радне снаге, процена је Међународног монетарног фонда. Недостатак већ постоји, па се на српским градилиштима све чешће ангажују радници из Узбекистана, Индије, Филипина или Пакистана. Трошак послодавца да их доведе је око 800 евра, уз посредовање агенције, којих је све више.

"Ми смо лиценцирана агенција која решава дефицит, у ствари незапосленост у нашој држави и ми смо сервис наших привредника. Ми као послодавац уступамо своја запослена лица", каже Биљана Момчиловић из Агенције за запошљавање из Новог Сада.

Агенција, према потребама клијента, ангажује квалификоване раднике. Њихова права најсигурнија су ако их ангажује лиценцирана агенција.

"Имати дозволу Министарства за рад значи да просто треба добро да координирамо када су у питању права самих привредника и запослених", додаје Момчиловићева.

Како не би били жртве радне експлоатације или трговине људима, из Уније послодаваца апелују и на послодавце и на агенције да се запошљавање спроводи у складу са законом.

"То је ствар коју ми морамо да решимо кроз инспекцијски надзор, наши закони о раду и запошљавању су на нивоу Европске уније, али се морају поштовати. Јасно је да је врло важно да радник који дође овде не постане нечији роб, неке агенције", истиче Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца. 

Недостак радника није проблем само у нашој земљи. У Хрватској је за првих шест месеци ове године ангажовано више од 50.000 странаца. Према регистру Наледа и портала sezonskiradnici.gov.rs, у пољопривреди ове године у Србији од 27.000 пријављених сезонаца, око хиљаду су били странци.

"Овај тренд миграције радника, нарочито на оваквој врсти посла, постоји и у региону и у целој Европи, на крају крајева и шире, што смо видели да већина страних радника, моментално, који су пријављени на овај начин долазе из Узбекистана и Индије, тако да то јесте нешто што је ново", каже Исидора Шмигић из Наледа.

"То значи да тржиште радне снаге функционише, послодавцима то у сваком случају иде у корист зато што иначе би били у ситуацији да често немају довољно радне снаге и да онда из тог разлога не могу да испуне оне обавезе које су преузели", поручује Атанацковић.

Број страних радника у Србији се из године у годину повећава. Према подацима Националне службе за запошљавање, прошле године издато је више од 20.000 радних дозвола странцима. Због недостатка радне снаге, очекује се да ће ове године тај број бити знатно већи.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом