Љубивоје Ршумовић: Прва библиотека била су ми двојица деда са гуслама, проживео сам 102 живота

Љубивоје Ршумовић се с песмама први пут сусрео захваљујући мајци која је напамет знала многе песме Јована Јовановића Змаја.

Њега и његовог брата ona је свако вече успављивала песмом чији стихови иду:

"Кад је Боже Земљу стварао

Није хтео да празна буде.

Желео је да се по њој разгранају разне руде".

На тај начин, њих двојица су билa увученa у свет књига. U првој "библиотеци" налазила су се и двојица деда која су певала уз гусле. Правих књига у Љубишу готово да није било.

"Деда је имао једну народну енциклопедију здравствену, са разним фотографијама из медицине јер се бавио траварством. Тако да сам од малих ногу био међу лековитим биљем, између осталог. Књига нам је била леска са лешнциима, буква са жиром итд. Књига нам је био мачак Шервуд, који је био паметан и умео да чита новине. Тако да књига је била око нас, живели смо усред бајке која се зове природа", прича Ршум.

У књигу се заљубио када је његов отац у општини у којој је радио дошао до стрипа "Три угурсуза".

"Ја сам се одмах заљубио у цртеже који говоре. То је за мене било потпуно ново окружење, откриће, да могу да разговарам са цртежима", наводи Ршум.

Његов отац је волео и да чита књиге о херојима и војсковођама, па је тако од њега узео књигу Велике војсковође и читао је уз петролеј лампу:

"Почео сам да читам и замишљао себе како са Александром Великим ходам тамо ка истоку, освајамо неке земље, јашемо коње, то је био потпуно нови живот. Ја сам књиге од малена замислио као неко друштво које је мени потребно да бих имао о чему да размишњам и где бих и ја био јунак. Од куће до школе, шест километара сам замишљао оно што сам претходне вечери уз петролејку читао, мени је то било сасвим нормално. Сад схватам колико је то било важно у мом животу."

Када је он добио децу, његова супруга је читала приче пред спавање, а сада их чита и унучићима. Он се, каже, трудио да не буде досадан својим синовима.

Говорећи о свом раду и песмама које је написао, Ршумовић каже да је радио свој посао.

"Радио сам свој посао, а он је био да прво на радију, па на телевизији да се трудим да нешто научим ја од деце, прво, па онда да она науче нешто од мене и колега из дечјих редакција, Душка Радовића који нам је био уредник. Био је то део посла и нисам имао свест о томе да сам просветитељ деце, више сам ишао да будем забављач", навео је Ршум.

Каже да је врло важно да деца читају и да упијају оно што виде и доживе.

"Врло је важно да они без неког морања схвате да читајући књигу живе такође нови живот и ја увек кажем другарима када се нађемо, да сам проживео 102 живота. Проживео сам животе јунака из књига које сам читао и које сам написао", закључио је Љубивоје Ршумовић.