Сушић о суши: Овакви услови су елементарна непогода, али постоји начини да ратари то предупреде

Јован Сушић наводи да сваки дан пољопривредници кажу да никада није било оваква суша.

"Ова година је најизраженија што се тиче сунчаних интервала који нису прилагођени нашем климату и тај проблем је везан и за воду – ако је велико сунце земља велике количине воде губи за своје хлађење, као и ми знојењем, тако да имамо дефицит који треба да буде употребљен за њен развој и раст, али га нема и онда је биљка у стресу и настају проблеми", каже Сушић.

Говорећи о томе колико је суша угрозила житарице, Сушић наводи да је само јечам прошао у лепим и добрим условима за његов раст и развој.

"Све остало, сем сунцокрета за који мислимо да ће проћи без проблема, све је у проблему", додаје он.

Киша која је недавно падала, како каже, не може да помогне у расту и развоју биљака у тренутном стању сазревања, али може помоћи у недостатку влаге која треба да се депонује за неке наредне периоде.

Кукуруз негде и потпуно подбацио

Ове године кукурузом у Србији засејано је више од милион хектара. Говорећи о томе да ли је кукуруз свуда подједнако угрожен, Сушић истиче да не пада киша свуда равномерно, а и различити су типови земљишта, тако да зависи где је суша узела највећи данак.

"Негде су земљишта дубока и по два метра, негде су плитка земљишта која немају неки потенцијал. На лошим земљиштима, плитким, тврдим, која не пропуштају влагу брзо, јер имамо кише када за два сата падне сто литара по квадрату, немогуће је да та вода продре у земљиште и да се добро акумулира за наредни сушни период који наилази", додаје Сушић.

Указао је да се у деловима земље где није било кише по два месеца не може очекивати род који може да задовољи економску оправданост рада.

Сушић каже да тренутно изгледа да је кукуруз највише угрожен.

"Процентуално је још рано да се говори, јер има делова где су кише биле и где је кукуруз у неком проценту од 20 до 30 одсто подбацио, а негде је 100 одсто подбацило, где за време опрашивања није било влаге и дошло је до неопрашеног зрна тј. клипа", објашњава Сушић.

Наводи да врућине које се очекују наредних дана не могу много да угрозе кукуруз, јер је он у фази зрења.

"Ретко која парцела још има зелених листова и да фотосинтеза ради и да наливање зрна иде, сви остали који су се осушили они су завршили фено фазу зрења и чека се само отпуштање влаге зрна да би се убрао плод", додаје.

Подривање земљишта решење проблема

Указује да овакви услови могу да се окарактеришу као елементарна непогода, али да постоји могућност како да предупредимо ову ситуацију.

"Ми не можемо да променимо климатске промене, али можемо их мало ублажити и смањити. Вековима оремо на некој дубини од 25 центиметара, сада имамо механизацију која то може мало дубље да уради. Да би се влага депоновала у земљиште морамо продубити тај слој", каже Сушић.

Наводи да то подривање треба да буде на 35 до 40 центимeтара како би влага која периодично пада, а које имамо довољно, ако би се то распоредило у току године.

"Али она пролети преко земљишта и не усвоји се. Када би се подрило земљиште онда би имали већу могућност продора те влаге у земљиште и депоновање ње за неки сушни период", наводи он.

Истиче и да се у основне мере за обраду земљишта мора уврстити управо подривање, које се не ради сваке године него периодично.

"Да ли ће се подривање земљишта понављати сваке четири или осам година зависи од типа замљишта, локалитета... Тамо где лежи вода током пролећа ту се мора подривати да би се та вода одвела у дубље слојеве и да би се биљка добро опскрбила за сушни период", наглашава Сушић.

Пламенац нанео много штете кукурузу

Наше биљке су, објашњава, имале умерени жарки појас – 28 до 30 степени и то је било већ вруће лето, тако да садашње тропске температуре могу утицити на појаву болести.

"Осим болести, постоје инсекти који се у топлим зимама много размножавају и чија популација у пролеће буде велика. Једна од таквих је пламенац на кукурузу који је ове године имао чак четири генерације ларви које су нажалост оставиле много штете на клипу и стаблу кукуруза", додаје он.

Када је реч о пшеници, каже да је свака година за себе и да је ове године пшеница имала сушни период у марту када она бокори.

"Ова година је прошла са 50 одсто бокорења, тако да и није било рода. Осим тога, није могла да прими и усвоји хранила која је добила у марту када су јој најпотребнија", истиче Сушић.

Страдали и пашњаци, угрожена производња млека

Због суше су страдали и пашњаци, на којима стока нема више шта да пасе. Како наводе сточари, недостатак хране одразио се и на количине млека која се добија од крава и коза.

Пашњаци су страдали одавно, каже Сушић и додаје да је велики проблем обезбеђивање хране за следећу годину.

"Одразиће се 99 одсто на производњу млека, јер силажа која је у великој мери храна наших млечних стада лошијег квалитета. У масу силаже треба да буде 40 одсто клипа, а тренутно га нема ни 20 одсто", наводи он.

Указује да се надају да ће стока да преживи, али да је проблем у квалитету млечних производа.