Када игра и смех замене рат, и ове године деца из Украјине стигла у Србију

"С почетка су мама и тата бринули али после разговора телефоном, чули смо се и преко друштвених мрежа. Схватили су из мојих уитсака да је све у реду. Сад више не брину. Ја више бринем за њих јер су они стално под ваздушном опасношћу и надам се да кад се вратим да ћу им донети бар делић ове опуштене атмосфере", каже Ксенија Кошњерак из Лавова.

Кажу да је огромна разлика у односу на оно што доживљавамо код куће.

"Овде је мир и захвална сам Србији што је омогућила да будемо овде и опет осетимо мир", каже Ана Конахович.

Један дечак кад порасте жели да буде биотехнолог како би помогао земљама које немају довољно хране и воде. Смислио је и како да део лепог расположења донесе кући.

"Купио сам поклончиће и мислим да ће бити срећни. Купио сам им и различите слаткише, а овде ми је најзанимљивији био локалитет 'Сирмијум' и обилазак музеја", каже Кузмински Хорди.

Осим организације летње школе и бриге о култури, информисању и језику своје заједнице, украјински национални савет има и нове задатке.

"Ова година је била другачија, били смо принуђени да се организујемо с Комесеријатом за прихват па смо скупљали хуманитарну помоћ али ево надамо се да ће то брзо да прође и да се вратимо на старо", каже председник Националног савета украјинске националне мањине
Никола Љаховић.

Деца из Украјине смештена су у центру који је до недавно збрињавао мигранте из Африке и Азије. У међувремену је реновиран.

"По завршетку радова центар је био у мировању и у случају ванредних ситуација је спреман да се активира. Када је стигла молба имали смо центар који уз малу припрему може да се припреми за пријем овог броја деце који су дошла", објашњава управник Центра у Бањи Ковиљачи Роберт Лесмајстер. 

Ови малишани враћају се кући, за разлику од њих смештај у Србији затражило је 84 украјинских избеглица које су смештени у Центру за азил у Врању. Према евиденцији Комсеријата за избеглице, у приватном смештају је још 2.805 Украјинаца.