Један шамар је насиље, зашто млади у Србији сматрају да ипак није

Насиље у адолесцентским везама постало је озбиљан друштвени проблем, који често пролази несанкционисано, јер се те везе углавном сматрају пролазним, необавезним тинејџерским стварима.

А заправо то нису – психичке последице остају, понекад чак и утичу на формирање личности девојака које су кроз насиље прошле.

Анкетирано је 1.000 ученика у Бечеју, Врању, Нишу, Пироту, Пожеги и Прокупљу.

Од њих десеторо, четворо је било злостављано: прво вербално, потом и сексуално, физички и економски.

Психолошкиња Ана Мирковић рекла је за РТС каже да су адолесценти агресивни јер живе у таквом друштву, као и у атмосфери која је толерантна на насиље.

Адолесценти су, додаје, изложени насиљу у породици и школи. "Некада су агресивна деца била изопштена из друштва. Данас су то звездице, глорификовани су. Агресивни садржаји долазе и из медија и са друштвених мрежа", објашњава Мирковићева.

"Породица треба да буде стуб одрастања"

Психолошкиња истиче да би требало да се реагује на нивоу државе и система, те да се забране одређени садржаји. "Врло често говоримо да постоје закони, али да их нико не поштује. Врло јасно се зна који садржаји могу да буду на насловним странама медија, па се ипак то не дешава и добијамо борбу за тираж и клик", наводи Мирковићева.

Према њеним речима, породица мора да буде стуб одрастања детета. "Податак да осморо од десеторо деце у узрасту од 14 до 16 година гледа порнографске садржаје, може да објасни многе анализе. Осморо од десеторо наших тинејџера сматра да је групни секс, порнографија, нормалан модел функционисања у вези. У ријалити програмима насиље је експлицитно и не би требало уопште да буде емитовано", истиче психолошкиња.

Додаје да смо као друштво толерантни на агресију. "Може да се каже за дечаке који су мили и драги, да нису довољно мушки, да немају довољно тестостерона. Овде се агресија потенцира као модел. То јесте симптоматично за културу као што је наша", наводи психолошкиња.

Млади сматрају да један шамар није насиље 

Посебно забрињава податак да за скоро петину испитаника један шамар није насиље, а 15 одсто сматра да је девојка која доживи насиље сама крива за то, због слободнијег понашања и стила облачења.

Према њеним речима, ако живимо у култури где се каже "ко се бије тај се воли", логично је да ће нека особа рећи да "шамар није насиље". "Насиље је све оно што чини да се осећате мање вредним, да сте угрожени, да се не осећате пријатно", каже Мирковићева.

Објашњава да постоје различите врсте насиља: вербално, социјално, дигитално, сексуално и физичко. "Врло је важно да препознамо сваки облик насиља и да развијамо нулту културу на насиље", истиче психолошкиња Ана Мирковић.