Зашто нико неће у професоре и колику цену ћемо платити због тога

На непопуларност наставничке професије утиче више фактора, од Уредбе о забрани запошљавања у јавном сектору и висине плате, до чињенице да та професија није довољно цењена  у друштву.

"Забрана запошљавања је допринела осећају несигурности, али и када се запосле чека их плата која није на завидном нивоу. Најбитнија је недовољна цењеност професије. Иако ту има пуно усавршавања, припреме, то није препознато и нису на прави начин награђени. А они који се додатно школују не могу да буду унапређени и изједначени су са онима који раде са минимумом капацитета", каже Симићева.

У многим европским земљама доминирају наставници пред пензијом, али су неке земље тај проблем препознале па младима нуде боље услове рада када заврше факултет, бољу зараду, бољу атмосферу.

"У нашим условима наставници се не осећају довољно сигурно да раде на другачији начин, немају подршку колектива, а ни родитеља. То све доприноси слабијој заинтересованости, а онда се поставља питање ко ће да образује нашу децу", каже Наташа Симић.

Цена коју плаћамо је већ висока што показују и резултати наших ђака на тестирањима, а у будућности та цена ће бити још већа.

"Постоје мере и стратегије васпитања и образовања до 2030. које добро препознају проблеме и изазове, али то треба спровести у дело", сматра Симићева.

Каже и да је проблем што будући наставници не добијају довољно иницијалног знања, а предмети који су веома битни за њихову професију попут методологије, педагогије и психологије су скрајнути у други план.

Када је реч о увођењу иновација у наставу, она је успорена и због ковид епидемије, али оно што је најважније недостаје подршка наставницима који треба да буду носиоци иновација у настави, рекла је за РТС Наташa Симић са Института за психологију.