Ко одлази из Србије у Немачку, а ко се враћа

Повратницима је поред информација потребна и материјална помоћ, какву је добио Милан Васић, физиотерапеут из Београда. После завршене средње школе отишао је у Немачку, а због носталгије и недостатка друштвеног живота вратио се у Србију и покренуо сопствени посао.

"Они су ми дали столове за масажу, простор сам изнајмио, имао сам један сто они су ми дали још два стола и струњаче да би могао да радим и тако сам кренуо", наводи Милош Васић, физиотерапеут.

Многима су у запослењу помогле обуке и курсеви. Весна Живанић из Младеновца једна је од 50 полазника бесплатне обуке за дефицитарно занимање возача камиона.

"Ово је много добар пројекат што нас оспособљавају и могу да нам нађу посао у земљи и ван земље, што није искључено да могу да одем и за иностранство", наоди Весна Живанић, возач камиона.

Катарина Тешко, саветница за регуларне миграције ДИМАК наводи да су подржали повратак високо квалификованих кадрова у нашу земљу, подстицали и отварање предузећа у земљи, а исто тако подржали повратак и реинтеграцију социјалних угожених категорија у наше друштво.

У Миграционим центрима НСЗ поред информисања посредују у запошљавању. Најбитније им је да наши грађани у иностранству раде под условима које имају домаћи радници. Некада су сви тражили посао у Немачкој, Аустрији или Швајцарској, али се и та слика мења.

"Нама је сада приоритетније тржиште рада Словеније јер и са њима имамо споразум да се легално упућују радници на привремени рад", наводи Мирослав Јовићевић, саветник у Миграционом центру Националне службе за запошљавање.

Посао у Немачкој најчешће траже мушкарци средње стручне спреме, између 35-40 година, а помоћ за повратак у у земљу углавном незапослене жене, нижег образовања, између 30 и 40 година, из вишечланих породица.