Ко ће обештетити путнике за неискоришћена путовања због пандемије, чека се одлука НБС

Драгољуб Максимовић уплатио је цео износ за летовање у Грчкој 2020. године. Због пандемије аранжман је отказао, али новац никада није добио натраг. У осигуравајућој кући су му рекли да је његов захтев за надокнаду штете неоснован. Позвали су се на вишу силу.

"Где сам ја написао приговор везано за то и доставио им још један документ, ваучер у коме јасно пише да ваучер може да се искористи до краја 2021. године и уколико се не искористи у 2021. небитно да ли га ми не искористимо, или агенција, не може да нам изађе у сусрет и понуди друго пуовање, агенција је дужна да нам до 15. јануара 2022. године, односно била је дужна да нам исплати новац који смо уплатили. Чекали смо месец дана на одговор, пошто још ништа нисмо добили, следећи корак је да се обратимо Народној банци", каже Максимовић.

Иако свака туристичка агенција мора да има полису осигурања која је путницима гаранција да ће им новац бити враћен ако не оду на путовање, велики је број оних који нису ни отишли на одмор нити добили новац назад. Тако је у осигуравајућу кућу Триглав стигло више од 1200 захтева за надокнаду штете.

"Путнику се исплаћује комплетан износ исплаћеног аранжмана, осим у случају да збир оштетних захтева превазилази износ суме осигурања из полисе. У том случају се утврђује проценат покривености суме осигурања и тај проценат се примењује при исплати сваког оштетног захтева", објашњава директорка службе за људске ресурсе правне и опште послове у осигуравајућој кући "Триглав" Александра Живановић.

Оне агенције које не желе да врате новац путницима најчешће се позивају на вишу силу, као што је пандемија. Да би штету наплатио, путник је дужан да достави писани захтев осигуравајућој кући за обештећење и све документе који доказују да је уплатио одмор на који није отишао.

Ако вам из било ког разлога, па и више силе, осигуравајућа кућа код које је агенција осигурана одбије захтев за накнаду штете, обратите се Народној банци Србије.

"Када говоримо о вишој сили, то је ствар која је вероватно предвиђена општим условима осигурања, нисам сигуран да је то валидна ствар. О томе последњу реч траба да каже Народна банка Србије, односно одељење Народне банке Србије које се бави провером рада осигурајућих кућа. У том смислу јесте претпоставка да треба упутити приговор Народној банци Србије и да сачемамо одговор и да видимо да ли ће ставити на ревизију. Дакле да неће бити прихваћен тај основ више силе, или ће евентуално Народна банка упутити могућност осигуравачима да на тај начин могу да избегну ову врсту обавезе", каже директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије Александар Сеничић.

Неке агенције су отишле у стечај када су због пандемије затваране границе и отказивани аранжмани. То додатно отежава наплату штете, па оштећени путници морају да буду стрпљиви и упорни како би заштитили своја права.

"Највеће неразумевање јесте око тога када имате полису осигурања она није безсловна, било која полиса, па тако и осигурања од инсолвентности односно о уласка у стечај туристичких агенција. Уколико је пословање било потпуно регуларно, уколико се то утврди у процесу утврђивања путем ревизије претпостављам од стране осигуравјаућих кућа, у том случају долази до исплате свих потраживања, ми та искуства имамо", каже .

Процењује се да је од почетка пандемије оштећено неколико хиљада путника и да је вредност неискоришћених путовања у агенцијама између два и три милиона евра. Највећи број захтева за враћање новца односи се на аконтације, а коначну одлуку доноси Народна банка Србије.