Надмудривање достављача и возача – плата зависи од брзине, а прописа нема

Пандемија коронавируса утицала је да достава робе постане тражен бизнис. Достављачи најчешће возе бицикл, као најисплативије возило. Због неопходних информација, често гледају у телефон, а њихова зарада зависи од брзине и броја достава. На коме је да уреди наизглед непомирљиве интересе возача и достављача, због безбедности свих учесника у саобраћају?

Деле исти простор али свако има своју страну приче. Пешаци и возачи се жале на достављаче, али и обрнуто.

Бициклима је место на бициклистичкој стази. Када је нема, дозвољено је кретање по коловозу, али на највише метар од десне ивице.

Када плата зависи од брзине, а прописа нема, на безбедност се заборавља.

"Није регулисан саобраћај ни тротинета, нити електричних. За бициклистичке стазе не односи се на бицикле са мотором. Имамо све више електричних бицикала, који нису обухваћени прописима", каже професор др Милан Вујанић са Саобраћајног факултета.

И достављачи између себе знају оне који прописе не поштују, возе максималним брзинама и како кажу, никоме не стају.

"Могу да се крећу и брзинама до 50 километара на сат. Када треба да се зауставе велики је проблем. Путничким возилима која иду до 50 на сат треба бар 20 до 25 метара да се зауставе, а замислите тек бициклу или тротинету колико метара је потребно", објашњава Вујанић.

Због свега тога не чуде све чешће вести о обореним достављачима, али и тучама између достављача и возача.

Стручњаци кажу да су бициклисти, они који возе тротинете и пешаци, најрањивији учесници у саобраћају. У саобраћају, иначе, нема пада без последица.