Илија не може ни у пошту због степеника, а за аутобус мора да има шрафцигер

Илија би желео да се школује као сви његови вршњаци, да излази са друштвом, да понекад помогне родитељима у куповини или плаћању рачуна, а велики је љубитељ књига, позоришта и биоскопа. Провели смо дан са њим како бисмо сазнали шта од онога што воли, може да оствари.

Каже да му највећу препреку представља степениште јер не може да уђе ни у пошту, ни у све учионице у школи а тамо нема ни адекватан тоалет.

"Некада ми дође да изађем са друштвом, да се само видим са њима, али ме спречава степениште. Дешавало се често да хоћу да погледам неку књигу, али и за то ми је препрека степениште", каже Илија.

Од самог изласка проблеми. Не може напред, не може назад. Ивичњак код пешацког прелаза висок је пет центиметара и треба га савладати. До поште, која је на два минута од стана, мора три пута дужим путем јер нема рампи за особе са инвалидитетом.

А када стигне, 32 степеника воде до места где треба да преузме пошиљке, које често наручује преко интернета јер ни у многе радње не може да уђе.

"Углавном замолим некога да преузме за мене, да кажу да је пошиљка у моје име, објашњава Илија.

Знак СТОП на многим местима, видљиве и невидљиве препреке на сваком ћошку. Трзни центри прилагођени су особама у инвалидским колицима али не и установе социјалне застите, пијаце, продавнице, као ни вецина скола.

Сем високих тротоара, аутобуси и трамваји углавном немају рампе и држаче који би Илији омогућили да путује по граду. У неким возилима возачи сами постављају рампе што изазива негодовање других путника. Да ли би та рампа могла аутоматски да се спушта, о томе размишља Илијина мајка, која од недавно у торби носи шрафцигер.

"Када хоћемо да користимо градски превоз, ја одем до возача и замолим да нам спусти рампу, онда нам он тражи шрафцигер 'ако хоћемо да се возимо'. Било је и коментара да 'ако немамо шрафцигер онда нећемо ни да се возимо'. Када сам почела да носим шрафцигер, јер ми је све досадило, сада кажу 'па спустите сами рампу, када већ имате шрафцигер'", наводи Илијина мајка, Лидија.

Причом би требало да пробудимо оне који нису у колицима зарад оних који у њима живе. Сви ми имамо исте потребе, обавезе, жеље, а неки, ипак, ништа не могу без пратње и помоћи. За сада, неизвесност са свих страна. За Илију највећа је она да ли ће и како моћи да уђе на факултет који следеће године жели да упише.