Док многи грађани вапе за мајсторима, укидају се одељења која школују зидаре, тесаре, армираче

Само за време овог снимања у радњу је ушло бар пет муштерија, али Бојан Бојков све мора да ради сам.

Посла има, али млади данас не желе да буду обућари.

"Већ неко време покушавамо да нађемо неког ко би могао да ради у обућарској радњи, али требао би нам неко ко би заиста одлучио да се бави овим послом и да се посвети овом послу. Што значи да треба да одвоји добар део свог времена за посао, чак и не мора да има неко искуство, било би дивно кад би био неки млад момак који би хтео да научи занат и да остане овде", каже обућар Бојан Бојков.

За смер обућара ове године пријавио се само један ученик, кажу у Форуму средњих стручних школа. Извесно је да ће морати на други смер, јер је за формирање одељења неопходно миниммално 16 ученика.

Колико ће бити укупно угашено смерова занатских профила у средњим стручним школама у Београду, још се не зна. У Министарству просвете кажу да још нема прецизних података јер упис није завршен. Оно што се зна, јесте да је сваке године све мање заинтересованих ученика.

Милорад Антић из Форума средњих стручних школа каже да су ове школске године укинули буквално зидаре, тесаре и армираче, то се занимање звало извођач основних грађевинских радова, значи бухвално је обухватао та три занимања и нико није уписао.

"Није много ни пекара ни месара, рецимо у Обреновцу један, два ученика, у Хемијској шест ученика итд", каже Антић.

Према подацима Националне службе за запошљавање, занатска занимања чије се образовни профили у школама гасе, послодавци највише и траже.

На пример, само у Београду, тражи се 425 тесара и 264 зидара. С друге стране, на евиденцији Филијале за град Београд, само је 12 тесара и 23 зидара. То значи да посла има, али да нема ко да ради.

"Потражња је је велика а на евиденцији је јако мало лица. То је типичан пример где је заправо изражена дефицитарност, реална дефицитарност, потреба за грађевинским радницима којих у евиденцији нема", каже Жељка Зеленовић Вуковић из НСЗ Филијале за град Београд.

И по огласима се траже молери, електричари, заваривачи, тесари... Иако су плате које се нуде далеко изнад просечне у Србији, услови у иностранству су још бољи - па многи школовани мајстори одлазе.

С друге стране, има радника на градилиштима у Београду и из далеке Кине или, на пример, Пакистана. Ако се овај тренд настави, можда ћемо у будућности морати да знамо више страних језика како бисмо ангажовали мајстора да нам окречи стан или поправи веш-машину.