Председник Српског археолошког друштва: Део локалитета на Бањици неповратно уништен

Адам Црнобрња је гостујући у Београдској хроници РТС-а изјавио да је случај на Бањици када је велики део предмета винчанске културе отишао у неповрат, незванично због санације бараке, сада у надлежности суда и тужилаштва.

"То се води као кривична дела, и нелегална градња и уништење културног добра. Део локалитета је неповратно уништен. Ми цео садржај археолошки склањамо, али га чувамо кроз документацију. Зато ископавања могу дуго да трају, поготово у случајевима неолитских локалитета као на Бањици и Белом брду. Пазимо да нешто не оштетимо, да сваки најситнији детаљ забележимо, да би наш неки колега могао за 20 година да уради анализе за које још није смишљена техника како ће се радити", рекао је Црнобрња.

Случај на Бањици је, додаје, само један од примера лоше праксе. "За све ситуације и не знамо", напомиње Црнобрња.

"Археологија је трошак. Можда је човеку згодније да гради нешто десет метара даље да не би нешто угрозио, и да не би сносио веће трошкове, јер по нашем закону ако се наиђе на неко наслеђе, инвеститор је дужан да заустави радове, одмах обавести институције заштите и сноси трошкове ископавања", наводи Црнобрња.

Не уништавају само несавесни инвеститори, него и људи који трагају за артефактима који желе да их продају, додаје Црнобрња.

О локацији код Студентског трга у Београду, где би гаража требало да се гради, Црнобрња наводи да тај локалитет није истраживан, а свуда около су вршена истраживања.

"Не мора неминовно све да се истражи, нешто се оставља за будуће генерације. У већини земаља преко 90 одсто истраживања су заштитна. Код нас још није таква ситуација. То није истражено, пре свега што треба уложити велики новац. Али, ако то може да истражи неки археолог за 20 година, боље је оставити, јер како напредују природне и техничке науке, тако напредује и наша могућност да боље истражимо археолошки локалитет", указује Црнобрња.

Код линијског парка су, додаје, започета истраживања.

"Наишло се за неке податке за које се претпостављало да ће ту бити. Затрпани су вишедеценијском небригом", напомиње Црнобрња.

Према његовим речима, оно што се нађе испод земље је у државној својини.

"Имате два разлога за непоштовање археолошког наслеђа - један је незнање и неинформисаност, а други је искључиво финансијски", казао је Црнобрња.

Ипак, додаје да заштита археолошких истраживања враћају око 50 одсто у буџет.

"Ми правимо повраћај у буџер много већи. Запошљавамо грађевинске фирме, раднике, кетеринг, храну, спавање. Гомилу новца вратимо у буџет, а потом правите додатну вредност. То је нешто што тешко купујете новцем, имиџ града, земље", истакао је Црнобрња.