Претрчавање ауто-пута, гутање цимета, лежање на пешачком – како заштити децу од интернет изазова

Под маском једноставних игара између пријатеља, онлајн изазови за тинејџере понекад се претварају у ситуације високог ризика које доводе до озбиљних повреда или чак смрти.

Последњи опасни изазов који се појавио на популарној апликацији ТикТок тражи од корисника да претрчавају пут, по могућству ауто-пут, и то испред долазећег камиона.

Родитељи чим виде неки садржај опасан по живот, позову нас и пријаве, изјавила је у јутарњем програму Ухвати дан Радио Београда 1 Емина Бековић, едукаторка Националног контакт центра за бездедност деце на интернету.

"Било је пријава за цимет челенџ, где се деца снимају док гутају кашику цимета. Пошто је цимет тешко прогутати долази до гушења. Пријављена је и игра дављења од пре две године, посебно актуелна у Италији, када је двоје деце настрадало. Затим су деца нестајала на 72 сата. Сада су актуелни изазови лежања на пешачком прелаз, док се аутомобил приближава или претрчавање ауто-пута. Један од изазова је и пени челенџ, где се метални новац стави између утичнице и пуњача за телефон, тада долази до варничења и кратког споја, а пријављене су и повреде деце", каже Бековићева.

Када родитељи купе или предају у руке детету телефон, лап топ или рачунар то је право време да се са децом разговара о томе како да на интернету остану безбедни и какво понашање је дозвољено и прихватљиво. Да би се то успешно спровело, родитељи морају да буду дигитално писмени, каже Бековићева.

То подразумева и да знају мере заштите, као и да децу науче да на мрежи не остављају сваки детаљ свог живота. Важно је и да родитељи знају са ким се дете дописује, као и који садржаји га занимају.

Разговор најважнији 

Бековићева као добар пример наводи и то да родитељи буду пријатељи са својом децом на друштвеним мрежама, поседују шифре дечјих налога, знају да прегледају историју претраживања.

"Разговор је, ипак, најважнији. Родитељи би требало да сугеришу деци, ако већ учествују у тим често опасним изазовима, да то није начин да привуку пажњу на себе или покажу да су најбољи у нечему.Такође, родитељ је тај који би требало да научи дете да пријави администраторима друштвене мреже опасни садржај, као и да никада не лајкује такве садржаје", каже Бековић.

Основно правило је да све што се постави на интернет, тамо остаје заувек. То се стручно зове дигитална сенка и прати нас цео живот.

У том смислу, родитељи би требало да објасне деци да на друштвене мреже не стављају непримерене фотографије. Ако нам је сада нешто смешно и окачимо на интернет, то касније може да направи проблем када почну да траже посао или аплицирају за стипендије у иностранству.

Уместо друштвених мрежа предложити друге активности 

Стручњаци предлажу да детету уместо друштвених мрежа, понудимо разне алтернативе као што су бављење спортом, музиком, боравком у природи и свакако што више времена да проводимо са децом.

То јесте једно од решења, али због свакодневних обавеза и мало слободног времена који родитељи имају тешко је спроводиво, наводи Бековићева. 

"Данас, у ери све напреднијих дигиталних технологија, решење није забрана, ни одузимање телефона или искључивање интернета. Решење је да родитељи од малена уче дете да је интернет нека врста помагала  у учењу, а не средство за забаву и убијање досаде. Родитељ би требало да успостави развотежу између реалних потреба коришћења интернета и осталих активности.  За развој дечјег мозга најважнија је физичка активност и деца би требало што више времена да проводе у природи са родитељима и другом децом", изјавила је за јутарњи програм Радио Београда 1 Емина Бековић.