Која је тајна ужичких матураната – на такмичењима нижу успехе, факултет упише 93 одсто њих

Последњих дана Ужичка гимназија изазвала је велику пажњу јавности лепим поводом. Њени ученици били су најбољи на пријемном испиту за Медицински факултет, што је својим писмом потврдио и декан факултета. То је само један од успеха у историји гимназије дугој 183 године.

Од прве генерације "граматикалне класе" до данас Ужичка гимназија је посебно место, обавезан мотив старих разгледница и сећања исто колико и храм науке и нових идеја. За све "бубалице и штребере" како их други често виде, који уз то и "лају на звезде", гимназијски дани су незаборавни.

"Част свим осталим школама, али ваннаставне активности које су овде омогућене, представе, сама подршка професора је другачија него у осталим школама, просто, један тако леп осећај, једно тако лепо искуство. Ево да могу, гледам пошто је данас упис, ја бих се опет уписала", каже Миа Пурић, матурант-бруцош.

На такмичењима, домаћим и међународним, нижу успехе, факултете упише 93 одсто гимназијалаца, а успеси на пријемним су постали правило.

"И претходних година и ове године је значајан успех. Три ученика из једног одељења су стекла право директног уписа на Електротехнички факултет на основу резултата постигнутих у математици и физици", наводи Милена Јелисавчић, професорка математике.

Једном гимназијалац – увек гимназијалац, јер куда год да оду и какав год успех да постигну, своју школу и професоре не заборављају.

"Синоћ ме је позвала бивша ученица и то је врло лепо. То је лепота нашег посла и ја овај посао не бих мењала. Не постоји ниједан други посао где је толико лако дати свој максимум и врло брзо се добија повратна информација кроз погледе, осмехе, питања, успехе", истиче Душица Ристовић, професорка биологије.

Гимназијалци су били и Љубомир Стојановић, Димитрије Туцовић, Симеон Росандић, Кирило Савић, писци Милутин Ускоковић, Љубомир Симовић, Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић и многи други, а списак нема тачку.

Први су у Србији основали ђачки парламент, а у земљама региона, последњих 17 година, препознају их по Ужичкој књижевној републици, фестивалу "На пола пута".