Како повећати утицај грађана на ставке локалних буџета

Швајцарски програм "Одговорне финансије и укључивање грађана" у Србији, тим поводом, урадио је истраживање, које је обухватило представнике општина и градова, али и њихове становнике, о томе колико се у пракси поштује поменута измена и како се према њеној реализацији односе обе заинтересоване стране.

"Укључивање грађана у процесе доношења одлука на локалу јесте од суштинске важности како би они осећали да локалне самоуправе брину о њима и о томе шта су њихове потребе", каже за Радио Београд 1 Наташа Чорбић из програма "Одговорне финансије и укључивање грађана".

Додала је да они на томе раде већ годинама ослањајући се на огромно искуство државе Швајцарске која у тој области баштини искуство дуже од века.

"Од првих контаката са локалним самоуправама схватили смо да има доста простора за напредак. Чињеница је да је законодавац наложио да грађани морају бити питани о томе како ће се трошити средства из инвестиционог дела буџета кроз обавезни поступак јавне расправе и то су усвојиле скоро све локалне самоуправе", нагласила је Чорбић.

Према њеним речима иако се често спочитава да је код многих то само про форме, ситуација коју затичу на терену се показује да није свуда тако те да код локалних самоуправа дефинитивно постоји добра намера.

"Проблеми настају у њиховим контактима са том обавезом, посебно са поступком спровођења јавне расправе, тим пре што је законодавац њима препустио како ће осмислити тај механизам. Иако ту постоје и нека пракса и неки стандарди, најбитније је да и службеници и грађани схавте да јавна расправа није само онај тренутак када се јавно расправља у неком простору који је физички одређен - скупштинској сали најчешће, већ да је то један знатно шири процес који би требало да почне почетком године када општина или град размишљају која средства из буџета желе да определе и за које пројекте, колико таквих пројеката има и колики број њих реално може да финансира", истакла је Наташа Чорбић.

Додаје да они могу да укључе грађане и да их питају за мишљење шта је најважније од свега што је планирано да се уради. Има и таквих примера, али се то најчешће своди на сам догађај јавне расправе, обично у новембру пред усвајање буџета за наредну годину, а тад - ко се појави, појави се и то обично прође без заинтересоване јавности и без истинске расправе где ће се и како трошити средства.

Истраживање које је спровео Швајцарски програм "Одговорне финансије и укључивање грађана" у Србији показало је да постоји обострано неповерење у могућност реализације циљева предвиђених обавезом консултовања грађана око трошења новца из инвестиционог дела локалних буџета.

Истраживање даље показује да с једне стране, неповерење постоји код грађана који сумњају да локална самоуправа заиста жели да их укључи, већ мисле да они тиме само испуњавају законодавну форму, па не желе да троше своје време. С друге стране, локални руководиоци и службеници живе у уверењу да грађани, и када су питани, не желе ништа да кажу, што је додуше показивала и пракса, јер, како смо поменули, када и распишу јавну расправу на уобичајени начин - нико се не појави.

"Оно што наш програм ради да би се успоставило поверење које је најважније да би процеси могли да се унапређују јесте да предлажемо и правимо неке мале кораке. Схватили смо да грађанима није јасан цео систем планирања и доношења буџета, који има много тзв. линија, неке и нису доступне за изношење мишљења појединаца или група, и посебно да не разумеју за који део буџета они могу да буду питани", објашњава Чорбићева.

Према њеним речима пошто комуникација треба да буде што краћа и јаснија за што већи број људи, одлучили су да пробају са програмима који доносе те мале кораке.

"Тако су општине и градови са којима радимо, њих 21, увели засебне буџетске линије за финансирање пројеката које су предложиле независне, неформалне групе грађана за уређење јавних површина и да предложе шта ту и како може да се уради. С таквим приступом смо имали јако добре резултате што је потврдило и наше истраживање", наглашава Чорбићева.

Додаје да у општинама и градовима у којима су радили овакве програме, грађани су у знатно већем броју препознали да су локалне власти биле отворене за консултовање, да се њихов глас чуо и да је то резултирало врло конкретним пројектима".

Постојала је још једна предрасуда која је разбијена оваквим приступом.

"Наши сарадници из локалних администрација најчешће су нам говорили да они ни не морају да питају грађане да би знали шта они желе - а то је инфраструктура, асфалт, базени, неке велике, скупе ствари. Међитим, испоставило се да када локална самоуправа да јасну информацију, постави јасне критеријуме шта може да се финансира, колико велики ти пројекти могу да буду, грађани одговарају на то према задатим параметрима", каже Наташа Чорбић из Швајцарског програма "Одговорне финансије и укључивање грађана" у Србији.

Истиче да су, најбоље би било назвати их комшилуцима, предлагали да се уреди парк између њихових зграда или тротоар у непосредној близини, да се поставе клупе или расвета на кеју уз њихову речицу, а највише је било предлога за дечија игралишта и има много предивних примера како су она урађена као резултат таквих предлога.

"Важно је напоменути да је један од критеријума за реализацију прелога био и непосредно учешће предлагача на њиховој реализацији - или кроз непосредни рад или донацијом нечега што је неопходно а што може да обезбеди неко од оних који су се удружили као предлагачи", објашњава Наташа Чорбић.

Како је први циљ тог програма успостављање боље комуникације између представника локалне самоуправе и и грађана, саговорница Радио Београда 1 је истакла неколико добрих примера до сада, као што је Општина Бојник где су локални службеници обилазили грађане током пијачног дана и тада их питали за мишљење схвативши да је то најједноставнији и најдиректнији контакт са њима.

"Лепе резултате су постигли и Ужице, Сомбор, посебно у домену спровођења истинске јавне расправе од почетка календарске године, затим Мали Зворник, Љубовија, Топола, Власотинце, Ћуприја. Нама је идеја да покажемо да је оваква сарадња заиста свуда могућа. Да то препознају и општине и градови, али и грађани, па да кажу „кад може један мали Бојник, хоћемо и ми"", поручује саговорница Радио Београда 1.

Поручује да зато и сада, без обзира што је година одмакла, позивају грађане да оду у своје општине и предложе једну буџетску линију којом би се определила нека средства која би се онда трошила у складу са њиховим предлозима.

"Битно је да људи знају да то може, јер и даље велики број не зна да постоји та могућност или не верује да могу да утичу на буџет на такав начин - штавише, наше истраживање је показало да је таквих чак 80 посто. Зато смо врло ради да сва наша искуства у досадашњем раду у овој области делимо са свима заинтересованима - грађанима и представницима локалних самоуправа", закључује Наташа Чорбић из Швајцарског програма "Одговорне финансије и укључивање грађана".