Диверзионе мере уместо кривичног гоњења малолетника – шта оне значе

Милица Ковачевић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију каже да је концепт диверзионих мера, чији назив потиче од енглеске речи која значи скретање, познат деценијама и део је укупне промене погледа на права детета која проистичу из Конвенције УН о правима детета која у први план ставља питање шта теба учинити за децу како би се адекватно развијали уместо инсистирања само на њихову одговорност.

"Из тога произлази да докле год је могуће треба избегавати кривично гоњење малолетника, јер су бројна истраживања показала да инсистирање на ригидним мерама не дају готово никакве резултате", нагласила је Ковачевићева гостујући у "Магазину на првом" Радио Београда.

Указала је да се овај концепт промењује и у нашој земљи и то кроз одустајање од кривичног поступка и примену васпитних мера. Одлуку о томе доноси јавни тужилац за малолетнике који процењује да ли је целисходно да покреће кривични поступак.

"Наравно није реч ни о каквој самовољи, јер тужилац, у сарадњи са органима социјалне заштите, процењује дотадашњи живот малолетника, његове породичне околности и све друге информације на основу којих закључује да ли се ради о изолованом инциденту или постоје претпоставке да малолетник преступник понови кривично дело. Тек када утврди да нема потребе за ригидном реакцијом, тужилац одустаје од кривичне пријаве и налаже васпитне налоге, које су заправо диверзионе мере. Оне се крећу у распону од извињења, преко друштвено корисног рада, едукативних мера до психо-социјалне подршке. Примену васпитних налог надгледају органи старатељства, односно центри за социјални рад", објаснила је Ковачевићева.

Како је рекла, прва сврха примене оваквих мера је настојање да се избегне стигматизација младих људи по изласку из казнених завода чему је наше друштво врло склоно.

Други разлог је бројним истраживањима доказано искуство да ригидне мере не спречавају починиоце кривичних дела да се по изласку из казнених завода врате криминалу. Када су малолетници у питању, врло важан разлог за пажљиво одмеравање казне су и последице измештања из породичне средине и регуларних услова одрастања и школовања.

Милица Ковачевић је прецизирала да се диверзионе мере могу применити само за дела за која је прописана новчана казна или максимално пет година затвора.

"Супротно слици која се ствара сензационалистичким извештавањем медија, малолетници у апсолутној већини чине управо таква лакша кривична дела. Такође, статистички подаци показују да се не бележи пораст броја малолетних починилаца кривичних дела", навела је професорка Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Упозорила је да се наша земља суочава са проблемом недостатка адекватних ресурса за примену васпитних налога који се изричу малолетницима.

"Због те чињенице тужилац за малолетнике, при одлучивању мора да утврди да ли постоје реални услови у одређеној средини да се васпитни налози заиста и примењују на начин који даје жељене резултате. Овај проблем би могао да се реши већим ангажовањем не само институција него и организација цивилног друштва. Ово је нарочито важно у малим срединама како би се свој деци у Србији пружиле исте могућности", закључила је Ковачевићева.