Како се прави тест опште информисаности на пријемном за психологију

Да ли смо глупи или неинформисани ако не знамо одговоре на питања теста или макар на половину? Оливер Тошковић тврди да нисмо ни једно, ни друго.

Каже да људи често на прву лопту по асоцијацији закључе да је општа информисаност нешто што би сви требало да знају, нешто што је познато свима. А заправо то није, можда би, сматра,  чак и термин требао да се промени.

"То је заправо један стандардни психолошки тест који мери неку врсту способности да се различите информације из различитих области повежу, да се на неки начин хватају информације тзв. 'у лету', које су ту присутне, а нису. Али исто тако и способност људи да неке одговоре које не знају директно на питања, на неки начин пробају да закључе из контекста информација које су дате у том питању", објашњава професор.

Шта говоре резултати 

Наводи да се тестови прате годину за годину и да се труде да их прилагоде генерацији која их полаже. Теоријски просек на тесту је 15 поена, јер је од нула до 30.

"Ове године је просек био око 14 и сваке године буде или 13, 13,5 или 14, дакле доста близу том теоријском просеку, јер ми прилагођавамо питања људима који их полажу", истиче Тошковић.

Указује да су за такво праћење образовања кроз време много бољи ПИСА тестови, који се на три године задају у преко 70 држава, па и код нас. Ово је, каже, један специфичан тест који се користи за пријемни.

Истиче да се у припреми теста труде да укључе што више начине на које се младе генерације информишу, информације које круже друштвеним мрежама, не само традиционалне медије, шта је актуелно од дешавања, па је тако на тесту било и питање везано за Констракту.

Прелака питања ништа не говоре 

"Ако би питања била прелака, што значи да их решава преко 90 посто људи, та питања нам онда ништа не говоре. Идеално би било да питања пола зна, пола не зна, тако да питања која ради преко 90 посто будућих студената или решава мање од десет посто сматрамо прелаким, односно претешким", нагласио је Тошковић.

Додаје и да ако би се сувише очигледним учинио одговор свима, онда питање није дискриминативно и питања ће бити прелака.

"Бирање одговора је важна ствар онима који знају и лепо размисле о питању и нису им слични одговори. И то јесте идеја, да онај ко се више размисли да му одговори не буду слични", закључио је Тошковић.