Шта на граници може више да шокира од сазнања да сте на потерници

Оливера Ристановић истиче да се на општој потерници по наредби за довођење може наћи било које лице, грађанин Републике Србије.

Додаје да ако се из било ког разлога окривљени или кажњени не одазива суду, судија издаје такву наредбу станици полиције у чијој надлежности је тај суд и онда се може десити да вас зауставе у било ком граду у Србији и провером у систему, а то је јединствени систем МУП-а, виде да је за вама расписана потрага од неке друге станице.

"Уколико нисте на граничном прелазу, него сте само затечени од стране полиције у Србији, они ће вам рећи да се у року од 24 часа јавите суду који је издао наредбу или ће вас задржати у станици полиције најдуже 24 сата и онда вас одвести до судије који је издао наредбу, а ако сте на граничном прелазу нећете моћи да напустите земљу док не регулишете", објашњава председница Прекршајног суда.

"Издавање опште наредбе не значи да лице треба да дође у суд и призна извршење прекршаја. Општа наредба се издаје зато што се неко није одазивао по позиву суда, или избегавао пријем позива и самим тим довео себе у ситуацију да се изда општа наредба за његово довођење. То само значи да треба да дођете у суд и дате своју одбрану", поручује Оливера Ристановић.

Према њеним речима, Закон о прекршајима примењује се у овој верзији од 1. марта 2014. године, а 2016. се узима као година када су судије прекршајних судова почеле у већем обиму да издају опште наредбе станицама полиције за расписивање потраге.

"Раније није постојала та потреба јер је постојала једна одредба закона при којој су лица при одласку у станицу полиције да регулишу своја лична документа добијала сазнање да не могу ту радњу обавити док се не јаве суду по наредби за довођење или по решењу о прекиду поступка зато што су били недоступни. Та одредба је 2016. године од стране Уставног суда проглашена неуставном и од тада судије прибегавају процесном средству издавање опште наредбе за довођење и самим тим тај број општих наредби је од тада повећан", објашњава председница Прекршајног суда у Београду.

Још више се користи општа наредба за довођење 

Према њеним речима, сада се општа наредба за довођење користи још више, зато што је користе и судије које поступају по извршним предметима. То су они предмети где је грађанима издат прекршајни налог који је постао коначан и извршан, односно у питању је јако мали новчани износ који су грађани пропустили да плате у половини износа у року од осам дана и онда такав налог дође у суд на извршење.

"Уколико кажњено лице даље игнорише решење суда које добије и не плати казну, онда судије прибегавају издавању опште наредбе за довођење", наглашава Оливера Ристановић.

Ристановићева истиче да судије прекршајних судова примењују преко 200 закона и 800 подзаконских аката. Свака област живота је апсолутно прекривена неким прекршајем и не постоје закони по којима то судије чешће раде или не.

"Небитно је о којој се врсти прекршаја ради, да ли је прекршај занемарљиве природе, на пример нисте имали личну карту код себе када вас је легитимисао полицајац. То не значи да ће судија ценити предмет као мање важан и неће издати општу наредбу за довођење јер је то процесно средство које судија мора да користи", поручује председница Прекршајног суда.

Због дуга може бити одузет ауто на граници 

Ристановићева је казала и да се због неплаћеног дуга на граници може одузети ауто по налогу извршитеља.

"Таква могућност постоји и она је законита, али ја не могу да гледам на то здраво за готово ако је мали дуг да се одузима ауто. Верујем да и извршитељи пре тога, као и судије, предузму све друге радње, па је то последња опција која једина преостаје да се примени", истиче председница Прекршајног суда.

Према њеним речима, сви дужници по судском поступку налазе у Регистру неплаћених казни и Регистру санкција.

Наводи да је приступ Регистру једноставан, то је јавни регистар, сваки грађанин може приликом приступа уношењем јединственог матичног броја, имена и презимена да добије податак да ли је изречена нека казна или унета у регистар санкција.

"Ту су само правоснажне одлуке. Проблем могу представљати поступци који су у току. Тада грађани не знају да се против њих води поступак", поручује Оливера Ристановић.