Све више коцкара међу младима – треба ли забранити рекламирање игара на срећу

Делимично или потпуно рекламирање кладионица, клађења и посебних игара на срећу забрањено је у Великој Британији, Италији, Шпанији. Због повећања броја зависника од коцке на том списку ускоро ће се наћи и Холандија и Немачка.

"Рекламе приређивача игара на срећу су углавном концентиране на спортске програме. Имате једну утакмицу Лиге шампиона која траје 120 минута и нормално да су у том периоду концентрисане рекламе за игре на срећу. То ствара једну погрешну перцепцију о расту рекламирања игара на срећу", каже Раде Каран из Удружења приређивача игара на срећу.

Буџетски приходи од посебних игара на срећу, у односу на годину пре измена закона, увећани су за 52 одсто, тачније 4,4 милијарде динара. Међутим, забележено је да се више од трећине ученика првих разреда средњих школа коцкало бар једном. Истраживања показују да склоност ка коцкању потиче из куће, а рекламирање то додатно повећава, упозоравају из Друштва психолога Србије.

"Рекламама се то сервира као један вид понашања који је друштвено прихватљив, а са друге стране могу да имају ефекат на малолетнике и адолесценте који су жељни ризика и самим тим, ако се нешто рекламира што је занимљиво, а њима забрањено, може да подстакне код њих још већу жељу да то пробају", наводи психолог Сенка Костић.

Законом о оглашавању игара на срећу прописана је забрана рекламирања приређивача и игара на срећу у штампаним и електронским медијима који су намењени малолетним особама.

"Закон о играма на срећу предвиђа да се оглашавање и рекламирање класичних и посебних игара на срећу врши уз обавештење о забрани учествовања малолетних лица у играма на срећу и одговарајући текст упозорења о превенцији болести зависности", наводе из Министарства финансија.

Кладионице промовишу јавне личности – колико је то лоше 

Кладионице неретко промовишу јавне личности које су идоли младих. Психолози оцењују да се тако шаље порука да је клађење социјално прихватљива активност. Зато траже да се закон о оглашавању измени.

"Оно што ми желимо, а то је да се у потпуности укине могућност да се они рекламирају. Пре свега да се измени став закона о друштвеној одговорности који се односи на дозволу да се игре на срећу рекламирају на телевизији", истиче Костићева.

"Ако почнемо од прохибиције па до данас, све забране које су се односиле на привредне активности нису добро прошле, изазивале су контраефекте и са много већим последицама. Управо на нашу иницијативу унета је у закон измена којом се забрањује улазак малолетницима у објекте игара на срећу", додаје Каран.

Светска здравствена организација је 1980. дефинисала коцкање као болест поремећаја навике и импулса, обољење слично клептоманији, пироманији. Међу зависницима од игара на срећу највише је младих између 20 и 25 година. Многи од њих почели су као малолетници.

"Индустрија игара на срећу је индустрија забаве, ми желимо да то тако и остане", поручује Каран.

"Када се изгуби контрола онда се јавља болест зависности. Већина људи и то нарочито младих људи све више се подвргава патолошком коцкању и расте број људи који имају проблем", поручује Данијела Ћук из "Херц тајм центра".

Старосна граница коцкара се помера надоле, зато су многе земље увеле потпуну забрану рекламирања на интернету, друштвеним мрежама, спортским дешавањима. На преглед у специјалну болницу за болести зависности "Драјзерова" годишње се јави 40.000 особа, од тога 1.000 с тим поремећајем који остану на лечењу које може да траје и до шест година.