Mлади не желе да буду професори математике, проблем није само плата

На последњем пријемном се за индекс Математичког факултета борило се скоро 700 кандидата, али за смер професор математике и рачунарства само њих осморо. Срђан Огњановић, бивши директор Математичке гимназије, истиче да поред плате као важног мотива, професор више није угледна професија као што је некад била. Оцењује да је ситуација лоша, али не и безнадежна и да би мере као што су подстицајни кредити, многе могле да определе за то занимање.

Последњих неколико година, међу бруцошима Математичког факултета све је мање оних који желе да буду професори математике: пре шест година било их је 110, прошле 20, а данас само осам.

Срђан Огњановић је истакао да је годинама друштвени статус наставника занемарен и то не само кад је у питању плата, већ и положај.

Каже да су некада давно наставници математике били изузетно цењени:

"Кад се прерачуна плата наставника математике из 1938. године она је била у данашњем новцу негде око 2.500 до 3.000 евра. А погледајте данас."

Мисли да новац није једини, али да је свакако један од важних мотива.

Ни плата, ни углед

Одлично је, каже Огњановић, што се ИТ сектор развија, али сви студенти који покажу иоле неки таленат за програмирање, одмах буду преузети од компанија које су финансијски изузетно моћне и дају им неколико пута веће плате од просвете.

Међутим, додаје и да у мањим градовима нема толико ИТ компанија и да опет млади нерадо бирају да буду професори математике.

"Бити професор није више професија од угледа као што је некад била. Родитељи код куће ђацима не говоре – твој професор је јако значајна личност, поштуј га", истиче Огњановић.

Према његовим речима, наставника нема довољно ни и у другим градовима – Новом Саду, Нишу.

"Мало је познат податак да велики проценат наставе у школама обављају нестручни људи. Нама велики део наставе по школама обављају несвршени студенти, неко ко чак није завршио факултет, а камоли да има мастер", нагласио је он.

Како подстаћи младе

Математика, истиче, као и српски језик су две фундаменталне дисциплине. Ситуација је, оцењује – лоша, али није и безнадежна.

Подсетио је да је почетком шездесетих година била слична ситуација у Југославији и недостатак професора математике.

"Савезна скупштина је тада донела одлуку да се занимање професор математике прогласи за дефицитарно и да се млади људи подстичу да студирају математику и да одлазе у просвету. Један од подстицаја је био и да добију станове", навео је професор.

Сматра и да је можда сада то немогуће, али да би неки повољни кредити могли сигурно многе да да определе за неко решење.

Огњановић истиче и да математику подједнако воле и девојчице и дечаци и да, што се тиче талента, ту нема разлике.