Рекламирање коцкарница у Србији узело маха, ангажују се инфлуенсери и јавне личности

Рекламирање кладионица и коцкарница у Србији је узело маха. У последње време кладионице су рекламирале и неке од познатих личности или инфлуенсери са друштвених мрежа, а многи од њих јесу узори дела младе популације.

Зашто ова област није уређена код нас, попут, на пример, рекламирања алкохолних пића, питање је које постављају и родитељи и стручњаци за болести зависности.

Није потребно наглашавати да се оваква ситуација неповољно одражава и на одрасле, склоне овом пороку. Лака доступност клађења отежава сваком појединцу који жели да престане да се коцка, да се избори са болешћу зависности јер је искушење превелико.

Ово је наведено и у апелу Друштва психолога Србије, којим се осуђује рекламирање коцкарница и покреће иницијатива за законске рестрикције у вези с тим, а препоручује се и забрана отварања коцкарница у близини школа.

Психолог Тамара Џамоња Игњатовић, професорка на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Београду и председница Друштва психолога Србије, каже за емисију "Магазин на Првом", Радио Београда 1, да Друштво психолога Србије осећа потребу да реагује на све појаве које могу да штете менталном здрављу становништва.

"Коцкарнице, нажалост, врло лако подстичу болест зависности која је и званично у дијагностичком систему. Поред злоупотребе психоактивних супстанци, алкохолизма или употребе цигарета, и коцкање је једна од болести зависности", објашњава Џамоња Игњатовић. 

На питање колико лака доступност подстиче усвајање неког порока, професорка Џамоња Игњатовић каже да је лака доступност увек нешто што отежава проблем и чини га озбиљнијим и распрострањенијим.

"До оног што је људима приступачно много се лакше долази, па се врло лако, као и код свих болести зависности, корак по корак, од забаве, пробања или експериментисања, стигне до зависности, а да то и не приметимо", каже Џамоња Игњатовић.

"Коцкање може да буде забава за некога ко има кочнице"

Професорка Џамоња Игњатовић истиче да се ова врста болести зависности иначе врло тешко лечи, јер су и сами пацијенти често врло слабо мотивисани да уопште признају свој проблем, а то је први корак ка излечењу.

"Треба рећи да је једна ствар када попијете чашу вина уз вечеру и у друштву, а сасвим друга је када то прерасте у зависност и не можете без тога. Тако и коцкање може да буде забава за некога ко има кочнице и без тешкоћа престаје да окушава срећу, али ту кочнице веома лако попуштају", наводи Џамоња Игњатовић.

У апелу да се законским рестрикцијама ограничи рекламирање коцкарница, Друштво психолога Србије истиче да свака реклама чини привлачним оно што покушава да препоручи, људи се лако идентификују и то им делује примамљиво, што је у овом случају проблем, јер свако рекламирање популаризује зависност и олакшава процес развоја ове болести.

"Један од наших предлога је да се рекламирање коцкарница забрани и да коцкарнице и кладионице не могу да се налазе у близини школа, јер то још више олакшава пут до проблема зависности, поготово што су млади, када су заједно, склони експериментисању и самодоказивању, па је довољно да само један од њих има искуства у коцкању, он ће повући и друге вршњаке", објашњава професорка Џамоња Игњатовић.

У свом апелу Друштво психолога Србије, позива се управо на оне земље чије је уређење ове области дало резултате. Примери за то су Велика Британија и Шпанија.

"Ове мере нису искорениле проблем, али су смањиле ризике што се повећања броја младих који су зависни од коцкања тиче и тиме бисмо већ нешто урадили", закључује председница Друштва психолога Србије, Тамара Џамоња Игњатовић.