За четири националне фреквенције конкурисало 14 телевизија

На конкурс за доделу четири националне фреквенције, који је затворен у понедељак, пријавило се 14 телевизија − Н1, Нова С, Хепи, Пинк, Вести, Прва, Б92, Коперникус, УНА, К1, Танјуг, ТВ2, БК и Курир, наводи Удружење новинара Србије.

Чланица Регулаторног тела за електронске медије Вишња Аранђеловић рекла је Удружењу новинара Србије да је за њу при одабиру телевизија које ће добити националну покривеност најбитнији критеријум квалитет програма, али да се вреднују и економска и техничка одрживост.

Националну фреквенцију тренутно имају телевизије Прва, Хепи, Б92 и Пинк, док је пета фреквенција која је некада припадала телевизији Авала девет година нераспоређена.

Правилником који је РЕМ донео 2014. године прописано је да су обавезни информативни, дечји, научно-образовни, документарни и културно-уметнички садржаји као минимум програмских услова.

Kвалитет програма је, по Ранђеловићевој, најважнији али не и једини критеријум.

"Уз техничке критеријуме које телевизија мора да задовољи, сагледава се и њена економска одрживост. Што је више документарних, научно-образовних, дечјих и културно-уметницких емисија - то је програм квалитетнији, наводи Ранђеловићева.

Међутим, извештај РЕМ-а из 2020. године показао је да културно-уметнички програм у потпуности изостаје на свим комерцијалним телевизијама које имају националну фреквенцију.

Разлог за недостатак таквог програма на многим телевизијама, Ранђеловићева види у економским разлозима.

"Није јефтино снимити документарну или дечју емисију, а опет тај програм није довољно атрактиван за оглашиваче. Наравно, то није изговор да их не буде, јер приватне телевизије које имају или ће имати дозволу за национално емитовање, иако су комерцијалне, имају обавезу да воде рачуна и о јавном интересу", рекла је Аранђеловићева.

Санкција, каже чланица РЕМ-а, за телевизије неће бити, јер је правилник који прописује квоте за учешће информативног, документарног, научно-образовног, дечјег и осталих врста програма донет 2014. године.

Према речима Вишње Аранђеловић, телевизије су добиле дозволу за националну покривеност пре ових прописа, те нису имале обавезу да их се придржавају.

Напомиње да на друштвеним мрежама влада заблуда да телевизије које имају власнике у Луксембургу (Н1 и Нова С) не могу бити национални емитери.

Подсећа да је раније већ говорила да уколико се Н1 и Нова С региструју у Србији, не постоје препреке да учествују на конкурсу. У међувремену, каже, обе телевизије и су то и учиниле.